Одувијек су ми се гадиле прославе којекаквих “побједа”. Поворке у мени изазивају снажан нагон на повраћање.
Ко нормалан може да тапше и маше заставицама голобрадим убицама у тенковима, авионима, камионима и осталим с*ањима која сију смрт?
Додуше, у људској природи је да убија па је и еуфорија која прати организовање ступања топовског меса у униформама некако нормална.
Ја нисам нормална, зато о ратовима мислим све најгоре. Фрка око “Олује” посебно ми грчи желудац. Зашто је ‘Олуја’ хрватска Битка свих битака? Прича је, о томе сам већ сто пута писала, крајње једноставна. Амери су заповиједили Милошевићу, са свим се наравно сложио Милошевићев пајдаш Туђман, да Србе из “Крајине” довуче у своју јазбину. “Јазбина”? Убиће ме прејака ријеч. Утврђени су коридори којима је требало да Срби оду из Хрватске. Свака породица је знала у колико сати мора да напусти свој дом и којим путем ће се упутити Тамо Далеко.
Макнућу се од четника и Амера. Моја прастара теза је да су Хрватима и Хрватицама Хрвати највећи непријатељи. Хрвати банкари, Хрвати политичари, Хрвати гувернери, Хрвати тајкуни, Хрвати власници медија, Хрвати градоначеници, Хрвати министри… Хрвати, Хрвати, Хрвати. А то не види нико од вас који ће овај текст читати окупан пјеном. Како вам, стварно нисте нормални, није јасно да су банке побиле хиљаду пута више Хрвата и Хрватица него четници? Па ипак, нико их не слави. Гдје су споменици? Гдје су вијенци? Гдје су говорници? Гдје су поворке ожалошћене родбине? Кад ћемо видјети хрватске костуре како Загребом марширају? Стотине хиљада побијених?! Еј, Хрватиииииииии! Еј, Хрватицееееееееееееее!
Покварени политичари даве се у покраденој лови. Корумпиране судије у спрези са у злату плаћеним адвокатима доносе ослобађајуће пресуде за наше највеће гангстере, зовемо их “угледни грађани”, у загребачким тренди ресторанима. Корупција у Хрватској удавила је нашу земљу. Медији, љекари, професори, градоначелници, министри, челници опозиције, сваки је*ени чиновничић у овој, како би рекао наш шеф опозиције Црни Марко, “долини суза” има своју цијену. Или је можеш платити или те нема. Остајеш без посла, здравља, школовања, и што је најстрашније, наде да ће икад бити боље.
Па ипак, људима који овдје живе не пада на крај памети организовати Олују. Једноставније им је да напусте Карамаркову долину и кренути по ко зна који пут трбухом за крухом. Кукавице смо. Не можемо да се суочимо са својим изгубљеним биткама и зато никад нећемо добити рат.”
За Хрватску “војску”, да војску, ту није било много посла. Ништа она није “ослободила”. Милошевић у овој олујној причи није био злочинац него херој. Да се он није понио херојски данас не би међусобно ратовали Пургери и Товари. Чујем вас. Милошевић херој? Курво четничка. Милошевић херој? Дабогда ти мајку је*ао у четничку гузицу. Ништа од тога, моја мама је покојна. А ни мртви Милошевић није неки је*ач.
Боже, како мене чуди хрватско над*кавање на погрешне теме. Јесмо ли све Србе, је*еш оних пет, очистили из Хрватске? Јесмо. Али то нисмо, кад ће нам то доћи из гузице у главу, то нисмо ми учинили. Амери су нас “ослободили” да би могли да нам продају стару краму која ће у августу ићи у поворкама у Загребу и Книну а наша ће их НАТО лутка поздрављати.
Љјути сте на мене. Боље да су нас у робове претворили Амери него четници. У то не желим да се мешам, свако има право на свој избор окупатора. Ја бих била најсрећнија кад нам никад више не би била тема ни четници ни ови који нам обучавају момке за Афганистан и који свој велики брод у луци покрај мог града чисте од азбеста. Питање свих питања гласи, шта је боље, кад вас закоље четник или кад вас пошаље у смрт или убије раком Амер?
