Извjестилац Европског парламента за Србиjу Владимир Билчик изjавио jе да процес проширења Европске униjе (ЕУ) “стоjи у мjесту” и додао да за то постоjе “разлози и ситуациjе” и у региону, али и у самоj ЕУ.
Билчик jе рекао да од самита Европска униjа-Западни Балкан, коjи ће бити одржан 6. октобра на Брду Код Крања, очекуjе “jасне сигнале” по питању европске перспективе Западног Балкана, за коjу jе навео да “мора да буде опипљива”, јавља РСЕ.
“Надам се да ће бити jасних сигнала и по питању помирења и окретања будућности. Морамо да учинимо много више и у ЕУ и региону како не бисмо изгубили душе и умове свих лjуди коjи желе да оваj процес (проширења Униjе) успиjе”, рекао jе Билчик на панелу 21. Београдског економског форума.
Билчик jе на панелу “ЕУ – Западни Балкан: Што можемо да очекуjемо од самита у Словениjи” оциjенио да ће самит бити одржан у “изузетно важном тренутку” за европску будућност Западног Балкана. Изразио jе наду да ће Брисел до краjа године, односно словеначког предсjедавања Униjи, отворити преговоре са Сjеверном Македониjом и Албаниjом, и да ће доћи до напретка Србиjе на европском путу.
“Треба да се осврнемо на напредак земалjа кандидата, нарочито у случаjу Србиjе, и да отворимо нове кластере у оквиру нове методологиjе”, рекао jе Билчик.
Изразио jе очекивање да ће на самиту бити риjечи и о учешћу земалjа Западног Балкана на Конференциjи о будућности Европе, рекавши да jе то “важно, jер дискусиjа без учешћа региона не би била смислена”.
Жофре: Државе Западног Балкана да осмисле проjекте
Шеф Делегациjе ЕУ у Србиjи Емануеле Жофре рекао jе да овонедjелjни самит даjе могућност за потврђивање европске перспективе Западног Балкана и за покретање одређених активности, приjе свега у погледу примjене економско-инвестиоционог плана.
“Таj план jе основа наших активности у региону, то jе велики инструмент за обнову од пандемиjе корона вируса. Опоравак од пандемиjе jе могућ jедино уз помоћ стратешких инвестициjа. ЕУ ће уложити девет милиjарди еура, али землjе Западног Балкана мораjу да осмисле конкретне проjекте тако да заjедно подигнемо jош 20 милиjарди еура и да укупни пакет буде око 30 милиjарди”, рекао jе Жофре.
Жофре jе навео да jе ЕУ ове године “активно радила са регионом” и додао да то “показуjе свиjест Униjе о значаjу региона и потребу за напретком”.
“За све то су потребне реформе, jачање владавине права, поштовање слободе изражавања и медиjа, добросусjедски односи и већи степен економске интеграциjе у региону”, рекао jе Жофре.
Он jе указао на значаj посjете предсjеднице Европске комисиjе Урсуле фон дер Лаjен региону.
“Уз Београд, Фон дер Лаjен jе у Србиjи посjетила и Ниш и тамо jе са предсjедником (Александром) Вучићем покренула модернизациjу Коридора 10, што jе важно jер повезивање европских грађана повећава и трговину. Важан jе и аутопут мира Ниш-Приштина”, казао jе Жофре.
ЕУ наjвећи донатор региона
Амбасадор Словениjе у Београду Дамjан Бергант рекао jе да jе стабилност Западног Балкана стратешки интерес ЕУ и указао на повезаност спровођења реформи у землjама региона са процесом проширења Униjе.
“Словениjа жели да пошалjе поруку о европскоj перспективи региона и европску подршку вjеродостоjном процесу проширења. Гласови из региона мораjу да буду саслушани у ЕУ, jер сви треба да осjете да су дио тог процеса”, казао jе Бергант.
Бергант jе указао на велики значаj самита из више разлога, међу коjима су смањивање jаза у развоjу између региона и ЕУ, борба против социо-економских последица пандемиjе и подршка економском оправку Западног Балкана.
“На самиту ће бити риjечи о зеленим коридорима, о ЦОВИД-19 сертификатима. Очекуjемо далjе продублjивање сарадње на полjу заjедничких безбjедносних политика коjе се тичу миграциjа, дезинформациjа, борбе против тероризма и радикализациjе, борбе против организованог криминала”, рекао jе словеначки амбасадор.
Вицепремиjер Сjеверне Македониjе Никола Димитров изjавио jе да предстоjећи самит ниjе скуп на коjем ће бити доношене одлуке, али jе указао на његов значаj, рекавши да jе “важно оставити траг посвећености, jер онда слиjеде конкретне активности”.
“Биће много дискусиjа о зеленоj агенди и посвећености региона еколошким питањима како би он био ускладjен са осталим диjелом Европе. Краjње jе вриjеме да кренемо далjе, Србиjа jе у процесу годинама, нико не може да каже када ће таj процес бити окончан”, рекао jе Димитров.
Навео jе да jе, ако садашњи процес приступања Западног Балкана Униjи не функционише, потребна “алтернативна политика како би регион био више европски”, уз оцjену да jе ЕУ “на испиту” управо у том диjелу Европе.
“ЕУ jе наjвећи донатор на Балкану, али циjела ситуациjа са проширењем негативно утиче на њену репутациjу у региону”, додао jе Димитров.
Предсjедница невладиног Европског покрета у Србиjи Jелица Минић указала jе на промjену контекста у региону у последњих мjесец дана, односно у вриjеме припреме самита ЕУ и Западног Балкана.
Минић jе казала да jе контекст знатно промиjењен од Бледског стратешког форума, одржаног почетком септембра, jер jе у међувремену избило неколико криза, приjе свега око устоличења митрополита Српске православне цркве Jоаникиjа на Цетињу у Црноj Гори, као и спор Србиjе и Косова након одлуке Приштине о реципроцитету за регистарске таблице.
“Процеси коjи су се десили у последњих мjесец дана замрачили су лиjепу слику са Бледа”, навела jе Минић.
Посjета предсjеднице Европске комисиjе државама западнобалканске шесторке протекле седмице имала jе за цилj да припреми самит Европска униjа-Западни Балкан у Словениjи.
