Лидери Европске уније неће се успјети договорити о забрани руске нафте током дводневног самита који почиње 30. маја, рекли су званичници по доласку у Брисел.
Вишеседмична расправа о овом питању још увијек није готова, иако се лидери начелно слажу око забране као што је приказано у нацрту текста договора, али одлука је остављена за касније.
- Још нисмо стигли до тога - рекла је предсједница Европске комисије Урсула вон дер Леyен и додала да је увјерена да ће "постојати могућност."
Раније је естонска премијерка Каја Калас рекла како је реалније очекивати договор идућег мјесеца.
- Мислим да данас нећемо постићи договор. Покушаћемо постићи договор до самита у јуну, то је реалан приступ до сад - рекла је Калас.
Сљедећи самит заказан је за 23.-24. јуни.
Нацрт текста договора који је и даље подложан промјенама, потврдио би да ће евентуални шести пакет санкција ЕУ-а укључивати забрану увоза нафте морским путем. Но, нафта која се допрема из нафтовода у Мађарску, Словачку и Чешку била би искључена из овог сета санкција.
Остали елементи најновијег пакета санкција укључују искључење највеће руске банке Сбербанк из система за размјену порука SWIFT забрану руских емитера из ЕУ и додавање још људи на попис чија је имовина замрзнута.
Но, договор о томе неће бити финализован сада, већ ће лидери умјесто тога затражити од дипломата и министара да пронађу рјешење које би такође осигурало поштену конкуренцију између оних који још увијек добијају руску нафту и оних који су одсјечени.
Белгијски премијер Александер Де Кро рекао је да "ово нису лаке одлуке", додајући: "Не сумњам да ће одлуке бити донесене у сљедећим данима, сљедећим седмицама."
Премијер Мађарске Виктор Орбан рекао је по доласку на самит по питању ембарга на нафту "ствари не изгледају добро".
"У овом тренутку уопште нема компромиса", рекао је Орбан. "Спремни смо подржати пакет... ако постоје рјешења за сигурност снабдијевање енергијом у Мађарској, сада то немамо."
Од када је Русија започела инвазију на Украјину 24. фебруара, Европска унија увела је пет пакета санкција Русији које укључују низ мјера од забране SWIFT система, виза, пословања. Једно од питања које остаје отворено јесте европска зависност од руског гаса.
Русија испоручује 40 посто природног гаса Унији и 27 посто увоза нафте, за шта земље ЕУ годишње плаћају око 400 милијарди еура.
