Инфлациjа у еурозони ослабиће и Европска централна банка (ЕЦБ) не би требало да jе кочи строжом монетарном политиком, jер ће наштетити опоравку економиjе од коронакризе, саопштла jе предсjедница те институциjе Кристине Лагарде.

Инфлациjа у зони примjене заjедничке европске валуте достигла jе у октобру 4,1 одсто, наjвише у нешто више од 13 година, подстакнута поскупљењем енергиjе и враћањем стопе пореза на додату вриjедност (ПДВ) у Њемачкоj, наjвећоj европскоj економиjи, на претпандемиjски ниво.

У ЕЦБ-у процjењуjу да ће раст циjена успорити у наредноj години на 2,2 одсто, што би значило да ће се задржати изнад планираних два одсто, преноси СЕЕбиз.

"ЕЦБ упркос томе не би требало да смањи монетарну подршку економиjи. Када очекуjете да ће инфлациони притисак ослабити, а у овом тренутку то се очекуjе, не би било логично да реагуjете заоштравањем монетарне политике", рекла jе Лагарде у говору на европском банкарском конгресу у Франкфурту.

Заоштравање би, како jе навела, утицало на економиjу након што цjеновни шок ослаби.

"Промjена смjера монетарне политике притиснула би примања домаћинстава, већ погођена шоком наглог раста трошкова енергиjе, коjи ће вjероватно пригушити економски раст", обjаснила jе Лагарде.

У таквоj ситуациjи строжа монетарна политика само би поjачала ефекат кочнице привреди.

Она jе додала да су прогнозе за инфлациjу побољшане, након десет година слабиjег раста циjена, али jе нагласила да би ЕЦБ требало да подржава потрошњу.

"Позитивне силе потражње у економиjи све су jаче па су изгледи за инфлациjу на средњи рок бољи него што су били приjе пандемиjе. Зато би требало да и даље подржавамо те силе, тако што нећемо прерано укидати подршку", рекла jе Лагарде.

Она jе поновила и да услови за подизање кључних каматних стопа "врло вjероватно" неће бити испуњени наредне године.