Француски предсједник Емануел Макрон још увијек није званично кандидат, иако је остало нешто више од 70 дана прије првог круга предсједничких избора, што и није неуобичајено, јер су неки Макронови претходници то исто учинили, пише лист Оуест Франце.
У оквиру Пете Републике, пет одлазец́их предсједника Француске одлучило је да се кандидује за нови мандат, најављујуц́и своју кандидатуру што је касније могуц́е или играјуц́и на елемент изненађења.
Макрон је недавно рекао да не постоји неизвјесност и да жели да се кандидује, али је додао да ће саопштити своју кандидатуру „када за то дође вријеме“. У међувремену је Макрон велики фаворит према резултатима истраживавања јавног мњења.
Оуест Франце је навео да је Шарл де Гол, који је био први предсједник Пете Републике, започете 1958. године, најавио кандидатуру за други мандат 33 дана пред изборе.
Де Гол је поред кратке кампање побиједио на тим изборима, одржаним у децембру 1965. године. Тада је освојио 55,20 одсто гласова.
Валери Жискар д’Естен је саопштио своју кандидатуру тачно 56 дана од одржавања првог круга, навео је лист.
Франсоа Митеран се кандидовао за други мандат, 33 дана прије првог круга гласања, док је Жак Жирак то урадио 69 дана прије избора, а Никола Саркози 67 дана.
Једино је социјалиста Франсоа Оланд, Макронов претходник, одлучио да не буде кандидат, тада суочен са великом непопуларношћу.
Макрон је са 39 година 2017. године постао најмлађи предсејдник Француске. Он је осми предсједник од увођења Пете Републике 1958. године и први је предсједник који је побиједио, а да не припада ниједној традиционалној странци, љевици или десници Француске.
Предсједнички избори у Француској биће одржани у два круга, 10. и 24. априла.
Избори се поклапају и са француским шестомјесечним предсједавањем Савјетом Европске уније, које је почело 1. јануара. Послије предсједничких избора у априлу, у јуну су предвиђени и парламентарни избори у Француској.
