Нафта је на свјетским тржиштима појефтинила и прошле седмице, јер су, након Сједињених Америчких Држава (САД), и остале чланице Међународне агенције за енергију (ИЕА) најавиле продају тог енергента из стратешких резерви како би повећале понуду и спустиле цијене.
Цијена барела на лондонском тржишту пала је прошле седмице 1,5 одсто на 102,78 долара, док је на америчком барел појефтинио један одсто, на 98,26 долара. Пад цијена другу седмицу заредом захваљује се објави да ће чланице ИЕА продати 120 милиона барела нафте из стратешких резерви у идућих шест мјесеци.
САД, које су раније најавиле продају из резерви, пласираће на тржиште у склопу ИЕА-ине иницијативе 60 милиона барела и још 120 милиона засебно. Највећи свјетски потрошачи нафте интервенишу јер су од почетка напада Русије на Украјину крајем фебруара цијене нафте снажно порасле, што додатно подстиче ионако високу инфлацију у свијету.
То би могло натјерати централне банке на агресивно заоштравање монетарне политике, што би изазвало успоравање опоравка свјетске привреде. Аналитичари инвестиционе банке ЈПМорган сматрају да ће продаја нафте из резерви на кратак рок увелико помоћи да се надокнади милион барела руске нафте дневно, који ће, како процјењују, бити трајно изгубљен.
Руска производња нафте и гаса пала је у првих шест дана априла на 10,52 милиона барела дневно, с просјечно 11,01 милиона барела дневно у марту. И док је западни купци због санкција заобилазе, Русија је нашла купце за своју нафту у Азији.
Аналитичари из АНЗ Ресеарцха упозоравају да би нафта из резерви могла одвратити произвођаче, укључујући Организацију земаља извозница нафте (ОПЕЦ) и америчке компаније које нафту производе из шкриљца, од убрзаног повећања производње, чак и уз цијену од око 100 долара по барелу.
Утег цијенама била је прошле седмице и забринутост за потражњу, након што је Шангај продужио мјере изолације како би сузбио ширење коронавируса.Цијене су биле под притиском и због јачања долара, што чини нафту скупљом за имаоце других валута. Долар јача јер би због високе инфлације америчка централна банка до краја године могла агресивно повећати кључне каматне стопе.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске економије од коронакризе, од почетка ове године цијене нафте су скочиле око 30 одсто.
