Потрошачи у Њемачкој осјећаће посљедице 20-одстотног раста цијена нафте у марту више од двије године, показало је истраживање института за економска истраживања DIW.

Инфлација у Њемачкој порасла је у марту на 7,3 одсто, највиши ниво у више од 40 година, подстакнута скоком цијена природног гаса и нафтних деривата након руске инвазије на Украјину.

Због тог поскупљења енергената потрошачке цијене у Њемачкој биће у идуће двије године више 1,5 одсто чак и ако цијене нафте убрзо падну, показало је истраживање института DIW чије је резултате објавио пословни лист Ханделсблат.

Раст произвођачких цијена посустао би након пола године, утврдили су аутори, за разлику од потрошачких цијена које поскупљење енергије погађа мање, али на дужи рок.

Нафта је почетна карика бројних ланаца стварања вриједности, а потрошаче цјеновни удар сустиже тек касније. Они ће га осјетити кроз широку палету добара, чија производња укључује и потрошњу нафте.

Аутори упозоравају и да истраживање показује само директну посљедицу поскупљења нафте, које може изазвати и секундарне ефекте, попут спирале плата и цијена, објашњава у разговору за Ханделсблатт коаутор истраживања Малте Риетх.

Истраживање не узима у обзир ни друге посљедице рата, попут санкција и општег економског развоја након пандемије.

Ипак, то не значи аутоматски да би ембарго на руску нафту имао снажан инфлаторни учинак, рекао је Риетх и додао да би ефект ембарга могао бити и ограничен због конкуренције других добављача нафте.