Belgija je poslednja od 27 država članica EU koja je imenovala svoju članicu za naredni sastav Evropske komisije. Imenovanje Labib znači da će potencijalno biti devet žena u novoj Komisiji.
Predsjednica EK Ursula fon der Lajen izrazila je želju za rodno uravnoteženim timom od 26 komesara, koji će predvoditi narednih pet godina.
Predsjednik frankofonskog liberalnog Reformističkog pokreta desnog centra Žorž-Luj Buše saopštio je da je Belgija spremna da imenuje Labib kao svoj izbor za naredni sastav Evropske komisije.
- Ovo imenovanje odražava želju za feminizacijom i obnovom kako na nivou partije tako i na nivou javnih struktura. To takođe označava priznanje briljantnog posla koji je Ađa obavila u vođenju predsedavanja EU od strane Belgije - naveo je Buše na Iks-u.
Aktuelni komesar bio je spreman za drugi mandat u EK, ipak...
Odluka o imenovanju Labib za komesara EU predstavlja veliki udarac za aktuelnog komesara EU za pravosuđe Didijea Rejndersa.
On je ranije nagovijestio da je spreman da se kandiduje za drugi mandat u Evropskoj komisiji, prenosi Politko.
Belgija je propustila rok do 30. avgusta da imenuje svog kandidata za komesara EU, a proces su zakomplikovali evropski izbori koji su se u Belgiji poklopili sa saveznim i regionalnim izborima, što je otežalo postizanje dogovora oko kandidata.
Usred pregovora za formiranje vlade, Reformistički pokret je jedini pokazao interesovanje da odredi kandidata za novi saziv Komisije, dodaje Evroaktiv.
Predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel bio je jedan od ljudi koji su se interno zalagali za imenovanje Labib, navodi Politiko pozivajući se na neimenovane zvaničnike.
Kako navode, spekuliše se da će Mišel biti novi belgijski ministar spoljnih poslova.
Odlazeća belgijska vlada će i dalje morati da zvanično potpiše njeno imenovanje.
Feminizacija Evropske komisije
Labib je druga žena koja je imenovana danas za kandidata za komesara pošto je Rumunija odlučila da, umjesto ranije nominovanog poslanika Evropskog parlamenta (EP) Viktora Negreskua, imenuje poslanicu EP Roksanu Minzatu.
Time je ukupno devet žena imenovano za novi sastav Evropske komisije, uključujući bivšu estonsku premijerku Kaju Kalas koja je imenovana za visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku.
Jedina zemlja koja je poslušala savet da predloži i ženu i muškarca za svoje kandidate je Bugarska, čija je vlada imenovala Ekaterinu Zaharijevu i Julijana Popova za svoje kandidate za mjesto evropskog komesara.
Osim njih, kao kandidatkinje za komesare u narednom sazivu Evropske komisije imenovane su aktuelna komesarka za demokratiju i demografiju Dubravka Šuica iz Hrvatske, poslanica EP iz Finske Hena Virkunen, bivša portugalska ministarka finansija Marija Luis Albukerke, zamjenica španskog premijera Tereza Ribera i ministarka evropskih poslova Švedske Džesika Rosval.
Muškarci Evropske komisije
Kada je riječ o muškarcima koji su imenovani za mjesto komesara, Mađarska, Francuska, Letonija, Holandija i Slovačka su predložile aktuelne članove Komisije za novi mandat.
Tako je kandidat Mađarske aktuelni komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji.
Slovačka namjerava da ponovo u Brisel pošalje potpredsjednika Komisije Maroša Šefčoviča.
Francuska je opet imenovala evropskog komesara za unutrašnje tržište Tijerija Bretona.
Letonija je potpredsjednika Komisije Valdisa Dombrovskisa, a Holandija komesara za klimatske akcije Vopkea Hoekstu.
Austrija je imenovala aktuelnog ministra finansija Magnusa Bruner, Kipar bivšeg ministra poljoprivrede Kostasa Kadisa, Češka ministara industrije i trgovine Jozefa Sikelu, a Danska ministra za razvojnu saradnju i klimatsku politiku Dana Jorgensena.
Poljski ambasador u EU Pjotr Serafin biće kandidat te zemlje za komesara, bivši predsjednik Revizorskog suda Tomaž Vesel biće izbor Slovenije, dok je Letonija imenovala poslanika EP Andriusa Kubiliusa, a Luksemburg poslanika EP Kristofa Hanzena.
Grčka je za komesara imenovala guvernera regiona Centralne Makedonije Apostolosa Cicikostasa, Irska bivšeg ministra finansija Majkla Mekgrata, Italija ministra za evropske poslove Rafaela Fitoa, dok je Malta predložila bivšeg šefa kabineta premijera Glena Mikalefa.
Sve kandidate, osim Fon der Lajen, treba da odobri Evropski parlament, a saslušanja bi u EP trebalo da budu održana krajem septembra i u oktobru.
