Западном Балкану ће сјутра у Словенији лидери ЕУ понудити “шаргарепу” у виду економско-инвестиционог пакета и потврдити “европску перспективу”, али разговора о изгледима за чланство неће бити, како то стоји и у припремном документу самита, јавља N1.
Један званичник Европске комисије је данас изјавио да ће се о ономе што је уочено у поступку проширивања бити образложено у извештају ЕК овог мјесеца.
Он је желио да увјери како је предсједница ЕК Урсула фон дер Лајен послије недавне посјете Западном Балкану „дошла с увјерењем да тамошњи партнери сматрају да их ЕУ није напустила“.
Аналитичари и медији у ЕУ, међутим, сматрају да је проширивање у застоју, да су чланице ЕУ око тога подијељене, а француски дневник „Лезеко“ пише да сјутрашњи сусрет вођа Уније и Западног Балкана ништа неће јасније изнијети на видјело кад је ријеч о изгледима за чланство.
„ЕУ је заоштрила мјерила за проширивање, а контекст велике политичке нестабилности региона је такође велика препрека „, додаје „Лезеко“ и наводи мишљење француских дипломата да је велика препрека и на страних самих кандидата за чланство, „јер је установљено да неке земље назадују кад је ријеч о владавини права, слободи медија“.
Дневник француских привредних кругова додаје да „преговори са Србијом и Црном Гором с муком напредују…остваривање опипљивог напретка у владавини права је и даље кључни проблем који је често повезан с недостатком политичке воље“.
Иако је Вашингтон и кроз поруку предсједника Джоа Бајдена нагласио „снажну подршку даљем процесу проширивања (ЕУ) са земљама Западног Балкана“, а што је већ опипљиво потврђено кроз америчку улогу у рјешавању кризе на сјеверу Косова, аналитичари у ЕУ и званичници у Бриселу су сагласни да међу чланицама Уније засад нема сагласности око брзине и начина проширивања на тај регион.
Американци сматрају да и Западни Балкан треба геополитички уклопити у западни систем, имајући у виду велико комешање на свјетској позорници и ријешеност и САД и Европе да и то мало „унутрашње двориште ЕУ“ одрже изван уплива нарастајућих сила у свијету, прије свега Кине и Русије, па и Турске, што јесте и мишљење Европљана, кажу европски дипломатски извори у Бриселу.
Али међу чланицама ЕУ још нема сагласности да је Унија због нужних унутрашњих криза, промјена и преустројавања спремна и у стању да прими нове чланице, што посебно захтијевају неке утицајне земље ЕУ, попут Француске, које сматрају да примјери „преурањеног пријема у чланство са становишта владавине права неспремних Бугарске и Румуније, јако опомињу“.
Истовремено се указује на чињеницу да је подручје Западног Балкана, изузев Молдавије, насиромашније у Европи, док је корупција јако раширена и тежак системски проблем, а „сива економија“ чини трећину бруто домаћег производа, према подацима Свјетске банке. Такође се потежу ставови да је систем доношења одлука и функционисања институција ЕУ јако сложен и са садашњих 27 чланица, а још би био много сложенији са 33 чланице па је тешко замислити „улазак у Унију више малих земаља Балкана које би имало пуно право гласања“.
Ако је чланство кандидата са Западног Балкана заиста неизвјесно, закочено, онда би се тамошњим земљама могло понудити „привлачно прелазно рјешење, а то је чланство у јединственом тржишту ЕУ, тако што ће најприје ући у Европски економски простор (ЕЕА)“, мисли Гералд Кнаус из Иницијативе за европску стабилност. Кнаус подсјећа да су и Аустрија и Финска 1990. прије чланства у ЕУ ушле у ЕЕА, у којем су сад Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн.
Али Аустрија и Финска су већ тад биле богате и развијене земље. Сабине Штер, директорка за Балкан у Нјемачком савезном уреду за спољне послове мисли да „ако је заиста потребна велика шаргарепа, онда уопште није сигурно да би неки прелазни циљ обавио посао“.
И, штавише, предочава да „није толико велики отпор проширивању у земљама чланицама, колико се уочава изостанак темељних реформи владавине права у кандидатима за чланство“. Директорка за Западни Балкан у Европској комисији Микела Матуела такође мисли да би „прелазни степен био схваћен као снижавање одлучности и алтернативе за пуно чланство“ региона у ЕУ.
У анализи Вилфред Мартенс центра за европске студије се, међутим, ојцењује да „ако и даље постоје изгледи за чланство Западног Балкана у ЕУ, онда би самит 6. октобра морао понудити нешто ново и опипљиво… иначе ће партнерство ЕУ-Западни Балкан наставити да се урушава, као у случају Турске, и коначно се угушити „.
Аналитичар берлинског Института за безбједносне и међународне студије Душан Рељић, међутим, сматра да би једино истински замашна економска подршка за опоравак Западног Балкана омогућила да се регион и демократски, али и социјално-економски приближи бар рубу просјека развитка Уније. И примјећује да економско-инвестициони план ЕУ предвиђа да се региону из буџета одобри девет милијарди еура до 2027, а трговински дефицит региона с ЕУ је управо око девет милијарди еура годишње.
Чланице ЕУ у окружењу Западног Балкана ће, осим десетина милијарди еура за опоравак од епидемије коронавируса, до 2027. добити једанаест пута више средстава него кандидати и потенцијални кандидати за чланство ЕУ из региона.
