Тржиште криптовалута преплавио је све већи број нових „коина”, међутим многе од њих неће доживјети да се њима тргуjе дугорочно, зато што им то, заправо, ниjе главна намјена, пишу регионални медији.
Ове валуте направљене су да би намамиле оптимистичне и наивне улагаче коjи на краjу дана остану без новца. Углавном се обогате само њихови утицаjни ствараоци. Оне се називаjу „хаjпкоини”.
– Хаjпкоин обично креира утицаjни поjединац или група људи коjа иза себе има већи броj обожавалаца на друштвеним платформама. Када га направи у одређеноj количини, стваралац дио задржи за себе, а остатак стави у промет. Тада почиње игра. У почетку, хаjпкоин има врло ниску цијену. Да би то промијенио, његов утицаjни креатор своjим многоброjним пратиоцима представља нову „фантастичну” и перспективну криптовалуту и позива их да у њу уложе новац, тврдећи да jе и сам то урадио, иако то можда ниjе истина. Обожаваоци ипак то почињу да чине, па цијена хаjпкоина расте – наводи се у тексту.
Тада на наплату долази лакомисленост купаца.
– У моменту када jе цијена битно порасла, jа своjе токене продам за неке друге или за декретни новац, односно доларе или неку другу валуту и ту сам зарадио. Онда ме, у суштини, не интересуjе шта ће се десити с осталим људима – обjашњава Стефан Игњатовић, менаџер компаниjе „Тендерли”, коjа се бави анализом паметних уговора за блокчеjн технологиjу.
Када стваралац прода своj дио укупне количине „хаjпкоина”, коjи обично ниjе мали, цијена тог „новчића” падне, улагачи то примијете и препознаjу као лош знак, па брже-боље почну да продаjу своjе залихе, прије него што цијена jош више опадне. То се обично заврши потпуним крахом хаjпкоина, а они коjи су изгубили новац за то обично могу да криве само себе.
– Одете у продавницу или на пиjацу и неко вас убјеђуjе да ће од jедног парадаjза ваша породица моћи да живи мјесец дана. Да ли бисте купили таj парадаjз? Да ли бисте му повјеровали? Нико вас ниjе преварио. Последња одлука jе ваша. Главни проблем око тога jе то што људи желе пречице до богаћења и не желе да истраже нити да се едукуjу о томе да би размислили своjом главом да ли то има смисла или нема – напомиње Игњатовић.
Утицаjни креатори углавном не трпе никакве последице, ма колико да jе људи бацило новац на њихове хаjпкоине.
– Ако тако jавно вараш људе, дефинитивно ће твоj бренд трпјети, мада се, искрено, показуjе да и много већи скандали не „убиjаjу” инфлуенсере. Мање-више све може да се преживи. Зарадићу много, трпјеће ми бренд, али ћу се за годину-двије дана опрати од тога, то jе логика људи. Jош jе боље ако си потпуно инкогнито. Нико не зна за тебе, „ушемио” си се с неким особама коjе ће ти радити промоциjу тога, ти зарадиш паре и евентуално се у неком чланку поjави да jе Пера Микић преварио људе, али нико не зна ко jе он нити гдје он живи. То jе више морално, него питање спровођења неког закона – предочава Игњатовић.
Велики дио новонасталих криптовалута чине управо хаjпкоини и „новчићи” коjи немаjу реалну вриједност. Ипак, то не треба да обесхрабри оне коjи желе да своj новац уложе у потенциjално перспективне нове „новчиће”. Само треба добро да истраже у шта улажу своjе паре.
