Док су уговори о пријатељству и сарадњи између Русије и новопризнатих република Доњецка и Луганска још у фази израде, руска Државна дума је у понедељак увече објавила предложене документе. Они ће укључивати заједничку одбрану од спољне агресије и право да користе међусобну војну инфраструктуру.
Руски предсjедник Владимир Путин признао је синоћ Народне Републике Доњецк и Луганск - два отцијепљена региона у источној Украјини - као независне државе, пише РТ.
Државна дума је великом већином гласала за тражење од Кремља да призна побуњеничке регионе прошле недеље. Нацрти уговора о пријатељству и узајамној помоћи са оба ентитета – који ће трајати најмање 10 година – сада су објављени у парламенту.
Од посебног интереса је члан 5, који објема уговорним странама даје право да „граде, користе и унапређују војну инфраструктуру, базе и друге објекте на својој територији“. Кремљ је већ наредио руским трупама да се распореде у двије области као мировне снаге, у очекивању формалног споразума о војној сарадњи.
Члан 6 забрањује објема странама да „уђу у било које блокове или савезе усмјерене против било које од њих“ и неће дозволити да се њихова територија користи за покретање напада једне на другу. Члан 11 предвиђа слободно кретање грађана између уговорних страна и обавезује и Русију и републике да „развију и спроводе договорени скуп мјера за регулисање режима уласка и изласка грађана трећих земаља са своје територије“.
Члан 13. такође обавезује уговорне стране да штите „етнички, језички, културни и верски идентитет националних мањина на својим територијама и стварају услове за очување и развој“ ових идентитета уз гарантовање индивидуалних и колективних мањинских права „без подвргавања било каквим покушајима асимилација против њихове воље“.
Доњецк и Луганск су прогласили независност од Украјине 2014. године, након што су националисти које подржавају САД збацили демократски изабрану владу у Кијеву. Они су у то вријеме тражили признање од Русије, али је Москва одбила, инсистирајући да је њихов сукоб унутрашње питање Украјине.
Русија се придружила Француској и Њемачкој у такозваном Нормандијском формату како би посредовала у примирју између Кијева и побуњеника у Минску 2014-2015. Процес је предвиђао да Украјина овим регионима даје широку аутономију, али је Кијев у више наврата одбијао да испуни своје обавезе – умЈесто тога промИЈенио је устав земље како би то онемогућио.
