Универзитет „Бикока“ у Милану суспендовао је са предавања лекције о Достојевском „како би се избјегле полемике у овом тешком моменту напетости“ а предавач је обавијештен о тој одлуци путем мејла у којем му се саопштава да је његов циклус предавања одложен.
Паоло Нори, познасти писац који је до сада објавио 45 романа, преводилац руске литературе и предавач на том Универзитету, требало је да одржи циклус од четири предавања посвећена руском писцу Достојевском, почевши од 20. марта, са насловом „Велика Русија, сентиментално путовање у Земљу царева, Совјета, нових богатих и најлепше литературе на свету“.
Након обавјештења да се његов циклус предавања „одлаже“, Нори је поставио свој коментар на Инстаграм и тако изазвао расправе на интернационалном нивоу.
- Не само бити један живи Рус у Италији, него бити и мртав Рус, данас је то кривица. Ово што се догађа у Италији данас то је карикатурално: италијански Универзитет који забрањује један курс је нешто невјероватно. Напротив, ових дана требало је више говорити о Достојевском - објавио је Нори.
Бројне универзитетске колеге, личности из свијета културе, политике стали су на страну писца и изнијели своју оцјену - „забранити да се изучава Достојевски и тако бити против Путина значи безумље“.
Универзитет је, са друге стране, након великих полемика које је оваква одлука изазвала у друштву, „објаснио“ да је „ескалација конфликта“ била мотив одлагања. Универзитет је поново поставио на програм циклус о Достојевском.
Ипак, Паоло Нори је одустао од курса са образложењем: „не дијелим идеју да треба да говорим о неком украјинском аутору заједно са руским“ и додао „нажалост, не познајем украјинске писце стога сам слободан, а курс ћу одржати на неком другом мјесту“.
Дневни лист „Ил Фато Куотидиано“ поводом овог инцидента објавио је изузетан коментар у којем се поставља питање да ли треба да склонимо из наших библиотека књиге руских писаца док траје сукоб у Украјини, и можда избацити представе руских аутора из позоришта?
"Ил Фато Куотидиано" закључује: „Све ово догађа се у име Запада који се прокламује као колијевка толерантности и демократије, па како је то могуће да толерантност и демократија производе право на цензуру са намјером да се мора мислити само на један једини начин?“.
(Новости)
