Закорачивши на подијум у тешким чизмама и војничким униформама на церемонији ван Москве, шест тинејџера је прихватило награде за све важнију дисциплину у Русији: патриотизам. Данима су се ученици из цијеле земље такмичили у активностима попут читања мапа, пуцања и квизова из историје. Такмичење је дјелимично финансирао Кремљ, који "војно патриотско" образовање ставља као приоритет, преноси "Њујорк тајмс".
- Родитељи и дјеца схватају да се ова агресивна љуска око нас затеже и стврдњава - рекао је Свјатослав Омелченко, ветаран специјалних снага КБГ-а који је основао Вимпел, групу која води догађај.
- Чини све што можемо да будемо сигурни да су дјеца тога свјесна и да их припремимо да оду и служе - каже он.
Током протеклих осам година, руска влада је промовисала идеју да је домовина окружена непријатељима, филтрирајући концепт кроз националне институције као што су школе, војска, медији и православна црква. То је чак подигло могућност да ће земља поново морати да се брани као што је то чинила против нациста у Другом свјетскокм рату.
Русија, дјеца, војска, камп
Сада, док Русија гомила трупе на украјинској граници, подстичући западне страхове од предстојеће инвазије, стабилна милитаризација руског друштва под предсједником Владимиром Путином одједном постаје велика и изгледа да је многе натјерала на идеју да би заиста могло да дође до борбе.
- Власти активно продају идеју рата - рекао је Дмитриј А. Муратов, уредник руских новина који је ове године добио Нобелову награду за мир, у свом говору у Ослу овог мјесеца.
Иако нема растуће ратне грознице, постоји много знакова да влада негује спремност на сукоб. Четворогодишњи програм вриједан 185 милиона долара који је Кремљ покренуо ове године има за циљ да драстично повећа "патриотско образовање" Руса, укључујући план да повуче најмање 600.000 дјеце узраста од осам година, да се придруже редовима униформисане Омладинске армије. Одрасли добијају своју пропаганду са државне телевизије, гдје политичке емисије – попут "Москва. Кремљ. Путин" – преносе наратив о фашистичком пучу у Украјини и на Западу који је спреман да уништи Русију, преноси Њујорк тајмс.
Све их уједињује готово свето сећање на совјетску побједу у Другом свјетском рату – ону коју је држава искористила да обликује идентитет тријумфалне Русије која мора да буде спрена да поново узме оружје у руке.
Алексеј Левинсон, шеф социокултурних истраживања Левада центра, независног московског анкетара, овај тренд назива "милитаризацијом свијести" Руса. У редновним истраживањима центра, војска је 2018. године постала институција од највећег повјерења у земљи, надмашивши чак и предсједника. Ове године удио Руса који кажу да се плаше да је свјетски рат достигао највиши ниво забиљежен у анкетама из 1994. године је 62 одсто.
Русија, дјеца, војска, камп
То не значи да би Руси поздравили крваво територијално освајање Украјине, истиче Левинсон. Али то значи да су многи били условљени да прихвате да је Русије закључана у егзистенцијалном ривалству са другим силама у којима је употреба сила могућа.
Прослава побједе СССР над нацистичком Њемачком у Другом свјетском рату – који се назива и Велики отаџбински рат у Русији – одиграла је најважнију улогу у том условљавању. Умјесто да промовише само културу сјећања на совјетско херојство и 27 милиона изгубљених живота, Кремљ примјењује наратив о Другом свјетском рату на данашњи дан, позиционирајући Русију као угрожену непријатељима који желе да је униште.
На државној телевизији, водитељ информативне емисије се смијао пријетњама санкцијама Русији од оних који "немају појма како да уплаше народ који је изгубио више од 20 милиона својих мушкараца, жена, стараца и дјеце у последњем рату".
Недавно се у Москви више од 600 људи из цијеле Русије скупило на форуму који је спонзорисала влада, а чији је циљ био промовисање патриотизма међу младима. Сергеј Каријенко, моћни Путинов замјеник шефа кабинета, похвалио је присутне за "свето дјело".
На конференцији су два "побједничка добровољца" говорила о својим плановима за подучавање средњошколаца о побједи Русије у Другом светском рату на регионалном догађају следеће недјеље.
У анкети Леваде објављеној прошле недјеље 39 одсто Руса је рекло да је рат између Русије и Украјине или неизбјежан или врло вјероватан. Половина је рекла да су САД и НАТО криви за недавни порасст тензија, а не више од четири одсто у сви старосним групама је рекло да је Русија крива.
Убјеђивање цијелог друштва да Русија није агресор одражва кључну идеологију која датира из совјетских времена: да се земља бори само у одбрамбеним ратовима. Влада је чак издвојила новац за филмове који истражују на ту тему. Министарство културе је у априлу донијели одлуку да су "историјске побједе Русије" и "руска мировна мисија" међу приоритетним темама за филмске продуценте који траже државно финансирање.
На руској државној телевизији, наратив о Украјини коју контролишу неонацисти и која се користи као сцена за западну агресију је уобичајен поступак још од прозападне револуције у Кијеву 2014. године. Након револуције, Русија је анектирала украјинско полуострво Крим је подстакао рат на истоку Украјине и заооштрио своје поруке о Русији као о "опкољеној тврђави".
Неки аналитичари страхују да ескалирајућа реторика поставља темеље за оно што би Русија поставила као одбрамбену интервенцију за заштиту своје безбедности и оних који говоре руски у Украјини.
Јевгениј Попов, новоизабрани посланик и водитељ популарне емисије на државној телевизији, рекао је у интервјуу да је његов рејтинг порастао последњих недјеља – јер "тензија расте", рекао је он.
- Мислим да би већина људи у Русији била за само ако бисмо бранили Русе који живе на овим територијама - рекао је Попов, мислећи на сепаратистичке територије у Украјини гдје су стотине хиљада људи биле руско држављанство.
Ефикасност милитаризованих порука државе је предмет расправе. Анкете показују да млади људи имају позитивнији поглед на Запад од старијих Руса, а чини се да је позитивно расположење према Кремљу због анексије Крима, нестало услед економске стагнације.
Али Кремљ одбија да одустане. Његов нагон да повећа "патриотско образовање", укључује финансирање група као што је Вимпел. Војно патриотска организација има око 100 огранака широм земље и стално организује бројна такмичења у вјештинама.
(Нова С)
