Више од 100 радника у украјинској нуклеарној електрани у Чернобиљу - мјесту највеће нуклеарне катастрофе на свијету 1986. "заробљено" је тамо више од 12 дана. Не могу да оду након што су руске трупе заузеле електрану првог дана инвазијем, преноси Нова.рс.
Још 200 украјинских гардиста, који су били задужени за безбједност у вријеме напада, такође је заробљено у нуклеарки.
Радници настављају да обављају своје дужности и атмосфера је, како се наводи мирна. Међутим, ББЦ-ју је речено да су услови унутар електране тешки, пошто су залихе хране и љекова ограничене.
Такође, расте забринутост да би стрес могао да утиче на способност радника да безбједно обављају своје дужности на нуклеарној локацији.
Руски војници се сада налазе унутар чернобиљске зоне искључења од 32 километара и опколили су електрану.
Русија тврди да је ту да обезбиједи локацију заједно са украјинском националном гардом, али Украјина то оспорава и каже да руске трупе имају потпуну контролу.
Рођак једног од радника који се налази у електрани, рекао је за ББЦ да је руска страна била вољна да им дозволи да замијене смјене, али да не могу да гарантују њихову безбједност кући, нити безбједност радника који долазе у електрану.
Воз између Славутича и Чернобила накратко путује кроз Бјелорусију, главног руског савезника.
Иако више није функционална електрана, Чернобиљ никада није у потпуности напуштен и још увијек захтјева стално управљање. У ствари, након што је реактор број 4 експлодирао прије 36 година, његови други реактори су наставили да раде неколико година, а цио град Славутич је изграђен за смјештај радника који су евакуисани након несреће.
Ових дана на локацији и даље ради око 2.400 људи: научници, техничари, кувари, медицинари и друго помоћно особље, плус припадници националне гарде.
У нормалним временима, радници би се укрцали на воз из Славутича како би отишли на смјену, а потом би се истим путем враћали кући. Али за запослене који су били тамо када су Руси упали, све се изненада промијенило - били су приморани да остану и живе на лицу мјеста.
-Ситуација је компликована и напета- рекао је Јуриј Фомичев, градоначелник Ставутича за ББЦ.
-Тешко им је морално, психички и физички- додао је он.
Радници имају нешто хране на лицу мјеста, али пошто не знају колико ће дуго бити тамо, ограничавају је на један оброк дневно, а храна је основна и подразумијева хљеб и кашу. Руско особље је у недјељу понудило испоруку хране, али су украјиски радници то одбили, рекавши да је то пропагандни трик.
Објекат није уређен за спавање, али су направљене привремене спаваонице, у којима једни спавају на камперским креветима и столовима, а други на поду.
Радници су се подијелили па тако једна група ради, док друга група одмара. За њихове породице у оближњем Славутичу ово је веома тешко вријеме.
-Неким радницима су потребни љекови који су ограничени у фабрици, а то додатно брине родбину. Морамо им рећи да тренутно не постоји сигуран начин да се радници извуку одатле-рекао је Фомичев.
Пошто радници осјећају физичке и психолошке ефекте након што су скоро двије недјеље "заробљени" на послу у електрани, постоји појазан да би стрес могао да утиче на њихову способност да безбједно обављају своје дужности.
-У оваквим условима, концентрација радника је све гора и гора, а то је пријетња по безбједност-рекао је градоначелник Фомичев.
-Можда то није исправна електрана, али ипак захтијева много пажње да би се обезбиједило да системи раде нормално- додао је он.
Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси је више пута истицао потребу да се особље одмара како би безбједно обављали свој посао, а у интевјуу за ББЦ рекао је да је у контакту са руском страном да пренесе ту поруку.
Нуклеарни стручњаци кажу да је опасност по јавно здравље ограничена, јер ово није активна електрана.
-Није добро што људи не мијењају смјене и што раде са руским војницима око себе, али не видим опасност- рекао је Джејмс Смит, професор еколошких наука на Универзитету у Портсмуту, који је проучавао Чернобиљ други низ година и више је пута био на том мјесту.
Ризик од нуклеарне катастрофе може бити мали, али за раднике који се налазе унутра и њихове породице, емоционални трошак је веома реалан.
-Сво особље је јако исцрпљено и очајно. Сумњају да је било коме стало до њих. Тренутно не виде да нико ради било шта да их спасе- рекла је рођака једног од запосленог.
У интевјуу за ББЦ, она је апеловала на Међународну агенцију за атомску енергију да интервенише како би садашњи радници могли да оду, а да друга група преузме контролу. Међутим, до сада ништа дефинитивно није договорено.
