У великом диjелу развиjеног свиjета циjене веома брзо расту, а инфлациjа у земљама коjе припадаjу Организациjи за економску сарадњу и развоj (ОЕЦД) порасла jе у априлу на наjвишу стопу од 2008. године.
Раст циjена енергиjе повећао jе просjечну годишњу инфлациjу у земљама ОЕЦД-а на 3,3 одсто у априлу, у поређењу с 2,4 одсто у марту, обjавила jе париска организациjа. То jе наjбржа стопа од октобра 2008. године, када jе глобална финансиjска криза задала огроман шок свjетскоj економиjи, преноси портал Кликс.ба.
Циjене расту широм свиjета чак и када су искључени огромни трошкови хране и енергиjе. Чак и ако се ти производи изоставе из израчуна, инфлациjа jе и даље скочила с 1,8 у марту на 2,4 посто у априлу.
Изненадни долазак инфлациjе док се економиjе поново покрећу након пандемиjе коронавируса главни jе изазов за креаторе политика широм свиjета. Раст циjена лоша jе виjест за свакога с фиксним приходом, а централни банкари могу доћи у искушење да се боре против инфлациjе повећаваjући каматне стопе или спречаваjући потицаjне програме.
Економисти се слажу да постоjи притисак на циjене, међутим, нема консензуса у вези с тим jе ли раст инфлациjе привремена поjава коjа ће нестати како се економиjе и потрошачи прилагођаваjу животу након пандемиjе или ако раст циjена сигнализира почетак одрживог тренда с великим импликациjама на раднике и компаниjе.
Циjене расту различитим стопама у 38 земаља ОЕЦД-а, коjе заjедно чине око 60 одсто глобалне економиjе.
У Сjедињеним Америчким Државама годишња инфлациjа порасла jе на 4,2 одсто у априлу са 2,6 одсто у марту, док jе стопа Канаде убрзала на 3,4 са 2,2 одсто. У Европи jе у априлу забиљежен скромниjи раст инфлациjе на 1,6 одсто у Великоj Британиjи, 2 у Њемачкоj, 1,2 у Францускоj и 1,1 одсто у Италиjи.
Растуће циjене енергиjе узроковале су инфлациjу у 19 земаља коjе користе еуро, да би у маjу порасле на 2 са 1,6 одсто у априлу, према подацима обjављеним у уторак, премашуjући циљ инфлациjе Европске централне банке од “испод, али близу 2 подсто”.
ОЕЦД очекуjе да ће скок инфлациjе нестати до краjа године jер се ланци опскрбе поремећени пандемиjом убрзаваjу и производни капацитети се враћаjу у нормалу. Будући да су многи људи и даље без посла, економисти групе не очекуjу да ће се остварити циклус повећања плата и повећања циjена упркос доказима о недостатку радника у неким индустриjама.
Наредни мjесеци могли би се показати кључним. Jедна од брига jе што инфлациjска очекивања како компаниjа тако и потрошача нагло расту у САД-у. Након децениjа пригушене инфлациjе људи више не очекуjу да ће циjене остати под контролом.
Такве промjене у понашању могу се претворити у зачарани круг, с предузећима коjа складиште више робе, а потрошачи купуjу производе приjе него што им затребаjу. То би само поjачало инфлаторни притисак.
