Цијене хране у свијету порасле су у марту највише од 1990. године, када је Агенција Уједињених нација за храну и пољопривреду (УНФАО) почела да објављује податке.
Цијене хране достигле су рекордне вриједности подстакнуте поскупљењем житарица и биљних уља због рата у Украјини.
ФАО-ов индекс кошарице основних прехрамбених производа порастао је у марту 12,6 одсто у односу на фебруар, на просјечна 159,3 бода, достигавши нову највишу вриједност од 1990. године.
У односу на прошлогодишњи март виши је 33,6 одсто, преноси Хина.
Највише су у марту порасле цијене биљних уља, 23,2 одсто у односу на фебруар, подстакнуте поскупљењем сунцокретовог уља због смањеног извоза из Украјине, највећег свјетског извозника.
Цијене житарица порасле су на мјесечном нивоу 17,1 одсто, одражавајући поскупљење пшенице од 19,7 одсто и кукуруза од 19,1 одсто, најприје због рата у Украјини.
Русија и Украјина чиниле су око 30 одсто односно 20 одсто свјетског извоза тих житарица у посљедње три године.
"Додатни разлог поскупљења пшенице била је забринутост за род у Сједињеним Америчким Државама (САД)", рекли су у ФАО-у.
Значајније је у марту поскупио и шећер, 6,7 одсто у односу на фебруар, због виших цијена сирове нафте и јачања бразилског реала.
Значајније поскупљење спријечили су повољни изгледи за производњу у Индији.
Индекс који показује кретање цијена меса порастао је у марту 4,8 одсто, на највишу вриједност откада је ФАО почео да објављује извјештаје, подстакнут поскупљењем свињетине због недовољног броја животиња у Западној Европи.
Порасле су и цијене живине, због епидемије птичијег грипа.
Најблаже је порастао индекс који прати кретање цијена млијека и млијечних производа, 2,6 одсто у односу на фебруар, што ФАО објашњава поскупљењем маслаца и млијека у праху.
У односу на прошлогодишњи март, цијене те категорије прехрамбених производа више су 23,5 одсто.
У одвојеном извјештају о понуди и потражњи на тржиштима житарица, ФАО је снизио прогнозу овогодишње производње пшенице, на 784 милиона тона, што би значило да би порасла 1,1 одсто у односу на прошлу годину. У фебруару ФАО је производњу у овој години процијенио на 790 милиона тона.
Производња у Украјини требало би да падне испод петогодишњег просјека, на основу очекивања да у Украјини можда неће бити пожњевено најмање 20 одсто рода озиме пшенице због разарања, ограниченог приступа или недостатка ресурса за жетву.
"Повољни временски услови подржавају прогнозу руске производње која би требало да буде изнад петогодишњег просјека, али је прелиминарна, због могућих проблема с увозом неких пољопривредних сировина", напоменули су у ФАО-у.
Производња пшенице у Европској унији (ЕУ) требало би да се смањи на 134 милиона тона, због падавина у јужним чланицама и могуће мање засијане површине.
ФАО је због рата у Украјини снизио прогнозу свјетске трговине житарицама у сезони 2021/2022, три одсто, на 469 милиона тона.
ЕУ и Индија требало би да повећају извоз пшенице, а Аргентина, Индија и САД извоз кукуруза, што ће дијелом надокнадити губитак извоза из црноморске регије.
