Цијене нафте стабилизовале су се у четвртак на међународним тржиштима изнад 91 долар, балансирајући између неочекиваног пада залиха у Сједињеним Америчким Државама (САД) и америчко-иранских нуклеарних преговора, који би могли резултирати повећањем снабдијевања.

На лондонском тржишту цијена барела је након подна била готово непромијењена у односу на претходно затварање и износила је 91,53 долар. Значајнијих промјена није било ни на америчком тржишту, гдје се барелом трговало по 89,71 долар.

Снажан опоравак потражње након пандемије коронавируса исцрпио је глобалне залихе нафте, које су у кључним чвориштима пале на најниже нивое у више година, преноси Хина. У САД-у залихе су у пршлој седмици пале за 4,8 милиона барела, на 410,4 милиона, најнижу вриједност од октобра 2018. године, објавило је Министарство енергетике.

Аналитичари које је анкетирао Реутерс очекивали су раст за 369 хиљада барела. Извјештај Министарства показао је и да су испоруке, најбољи показатељ потражње, скочиле у протекле четири седмице на чак 21,9 милиона барела дневно усљед снажне економске активности у цијелом САД-у.

Кочница цијенама био је наставак америчко-иранских нуклеарних преговора у овој седмици, будући да би договор могао довести до укидања америчких санкција на иранску нафту, што би ублажило проблеме са снабдијевањем.

Бијела кућа покушала је у сриједу да убрза процес, поручивши Ирану да би споразум из 2015. требало да буде обновљен најкасније за неколико седмица, јер ће у противном прилика за договор бити изгубљена.

- То, ипак, није никаква гаранција да ће договор заиста бити постигнут, а будући да је снабдијевање тијесно, цијене ће вјероватно остати повишене- рекао је Цраиг Ерлам из консултантске фирме ОАНДА.

Организација земаља извозница нафте (ОПЕЦ) објавила је да је цијена барела корпе нафте њених чланица у сриједу износила 91,84 УСД, што значи да је пала 33 цента у односу на претходни трговински дан.