Терет дуга у земљама свијета с ниским приходима порастао jе за 12 посто на рекордних 860 милиjарди долара 2020, jер су владе на кризу ковид-19 одговориле огромним фискалним, монетарним и финансиjским пакетима стимулациjа, према извјештаjу Свјетске банке (СБ) обjављеном данас.
Предсједник ове међународне финансиjске институциjе Деjвид Малпас навео jе да извјештаj указуjе на драматичан пораст дужничке рањивости с коjоим се суочаваjу земље с ниским и средњим приходом и позвао на хитне кораке како би им се помогло да дуг сведу на одрживиjе нивое, преноси Роjтерс.
"Потребан нам jе свеобухватан приступ проблему дуга, укључуjући смањење дуга, брже реструктурирање и побољшање транспарентности", написао jе Малпас у уводном дијелу извештаjа под називом Међународна статистике дуга 2022.
Истакао jе да су "одрживи нивои дуга витални за економски опоравак и смањење сиромаштва".
У документу се наводи да jе стање спољног дуга земаља с ниским и средњим приходом укупно порасло за 5,3 процента у 2020. години, на 8,7 билиона долара, погађаjући земље у свим регионима.
Напомиње се да jе повећање спољног дуга надмашило раст бруто националних доходака (БНД) и извоза, при чему jе однос спољног дуга сиромашњих земаља према БНД-у, изузимаjући Кину, порастао за пет процентних поена на 42 одсто прошле године, док jе њихов спољни дуг према извозу скочио на 154 одсто са нивоа од 126 процената у 2019.
Малпас jе поручио да су хитно потребни напори за реструктурирање дуга имаjући у виду да краjем ове године истиче Инициjатива Групе 20 великих економиjа свијета о мораториjуму на отплату дугова (ДШИ), коjом jе било омогућено привремено одлагање измиривања дужничких обавеза.
Г20 и кредитори Париског клуба покренули су прошле године Заjеднички оквир за рјешавање дугова ради реструктурирања неодрживе дужничке ситуациjе и због наставка финансиjског гепа у земљама коjе испуњаваjу услове за ДШИ, али су се до сада приjавиле само три земље - Етиопиjа, Чад и Замбиjа.
Према подацима из извјештаjа СБ, нето приливи од мултилатералних кредитора у земље са ниским и средњим приходима порасли на 117 милиjарди долара 2020. године, на наjвиши ниво у последњих 10 година.
Нето кредитирање земља са ниским приходима порасло jе за 25 посто на 71 милиjарду долара, што jе такође наjвиши ниво у последњоj децениjи, при чему су ММФ и други мултилатерални повјериоци обезбиједили 42 милиjарде долара, а билатерални кредитори 10 милиjарди долара, наводи се у документу Свјетске банке.
Кармен Раjнхарт, главна економисткиња Свјетске банке, каже да би проблеми са коjима се суочаваjу високо задужене земље могли да се погоршаjу с повећањем каматних стопа.
- Креатори монетарних политика, посебно они на тржиштима у успону и економиjама у развоjу, треба да се припреме за могуће неприлике у погледу задуживања када услови на финансиjском тржишту постану неповољниjи - рекла jе она.
