Берзански индекси на Вол Стрит  у уторак су изгубили све добитке од претходнога дана, јер су улагаче забринуле поруке да би америчка централна банка могла заоштрити монетарну политику агресивније него што се очекује.

Dow Јones ослабио је 0,8 одсто на 34.641 бод, док је S&P 500 склизнуо 1,26 одсто на 4.525 бодова, а Nasdaq индекс 2,26 одсто на 14.204 бода, преноси Хрпортфолио. Након што је дан прије снажно порастао, у уторак је технолошки сектор пао готово два одсто. Притом су под притиском биле дионице технолошких дивова, као што су Apple и Amazon.com.

С друге стране, порасле су цијене дионица у дефанзивним секторима, као што су некретнински и услужни. У дефанзиву је улагаче навела гувернерка Фед-а, Лаел Браинард, која је казала да очекује методично повећање каматних стопа и рапидно смањење Федових биланса како би се монетарна политика довела у "неутралнију позицију" касније ове године, а слиједиће и даље заоштравање политике ако то буде потребно.

То је изазвало страховања да би Фед могао бити и агресивнији него што се очекује у борби с инфлацијом. Како се у Сједињеним Америчким Државама инфлација већ мјесецима креће на највишим нивоима у 40 година, недавно је америчка централна банка повећала кључне каматне стопе први пут од 2018. године, за 0,25 процентних бодова, а већ у мају могла би их повећати за даљих 0,5 процентних бодова.

Улагачи се плаше да ће темпо повећања камата бити чак и агресивнији него што се очекивало, што би могло успорити раст највеће свјетске економије, па чак и изазвати рецесију. Улагачи су опрезни и због рата у Украјини и могућих нових санкција Запада против Русије због оптужби за ратни злочин. Тај је рат изазвао снажан раст цијена нафте и сировина, што додатно подстиче ионако високу инфлацију у свијету.

И на већини европских берзи цијене дионица су пале. Додуше, лондонски FTSE индекс ојачао је 0,73 одсто, на 7.613 бодова, док је франкфуртски DAX склизнуо 0,65 одсто на 14.424 бода, а париски CAC 1,28 одсто, на 6.645 бодова.