Кину потреса велика енергетска криза, jер jе недостатак и поскупљење угља, сировине од коjе земља добиjа 56 одсто електричне енергиjе, приморао кинеске власти да уведу рестрикциjе електричне енергиjе у броjним провинциjама.
То jе посебно критично за индустриjу друге наjвеће свjетске економиjе коjа се, да би се опоравила од пандемиjе вируса корона, захуктала пуном паром, а сада се суочава с недостатком основног енергента, јављају агенције, преносе медији.
Кинеске власти су стога наложиле жељезничким компаниjама и локалним регионалним властима да сав расположиви угаљ дистрибуираjу фабрикама како би се очувала привреда, пише „Гардиjан“.
Вjеруjе се да кризу проживљава наjмање 20 од укупно 23 кинеске провинциjе у коjима су неке фабрике привремено затворене или су се пребациле на скраћено радно вриjеме. Власници продавница користе свиjеће да би освиjетлили локале, а у паду су и неке мобилне мреже након три дана нестанка струjе у три наjвише погођене провинциjе на сjевероистоку земље.
Криза у Кини, коjа jе наjвећи свjетски корисник енергиjе добиjене из угља, траjе већ двиjе седмице и власти су позвале жељезничке компаниjе да максимално убрзаjу допремање угља у погођене области и електране да би се наставила нормална испорука електричне енергиjе за грађане и за привреду.
Указали су да мора да се поjача снабдjевање електрана коjе имаjу залихе за мање од седам дана и да се активираjу механизми хитног снабдjевања, наводи Гардиjан, позиваjући се на смjернице кинеске Националне агенциjе за развоj и реформу.
Лист „Саут Чаjна морнинг пост“ наводи да су залихе угља у земљи на рекордно ниском нивоу и да га има само 11,3 милиона тона, што jе довољно за петнаестодневну производњу енергиjе. Циjена угља достигла jе рекордних 213 долара по тони, што jе створило додатни притисак на произвођаче енергиjе коjи, због државних прописа, не могу да се носе са поскупљењем тог виталног енергента, преносе Агенциjе.
Кинеске власти тврде да jе до несташица дошло због тога што покушаваjу да смање емисиjу угљен-диоксида, па jе због нових прописа производња угља у константном паду. Нагли пад у производњи додатно jе видљивиjи и због веће глобалне потражње за кинеским производима, након што се низ држава поново отворио послиjе затварања у jеку пандемиjе.
Компаниjа „С&П Глобал“ сматра да су кинеске власти погоршале ствари покушаjем да интервенишу у кризу jер се, према њиховоj оцjени, показало да jе тешко примjенити реформу енергетске политике у толико великоj економиjи са много промjењивих елемената.
Проблеми су наjвећи у три провинциjе на сjевероистоку – Лиаонингу, Jилину у Хеилонгjиангу – гдjе су локалне власти упозориле да би могло да дође до потпуног колапса електродистрибутивне мреже ако се ситуациjа не риjеши. Риjеч jе о областима познатим по оштрим зимама, у коjима се већина људи се гриjе на струjу.
Кина jе као наjвећи свjетски потрошач угља у првих осам мjесеци ове године увезла готово 198 милиона тона, а увоз се сваке године смањуjу за око 10 одсто. Ове године jе, међутим, увоз повећан за више од трећине због недостатка домаће производње, па званичници умируjу грађане и поручуjу да ће до зиме бити довољно угља за електране.
