Један од кандидата да замјени Отониела на мјесту шефа нарко-паравојне групе Клан дел Голфо дуго је био на радару Агенције Европске уније за полицијску сарадњу (Еуропол), коју подржава Дижин колумбијске полиције.Он је Јобанис Авила Виљадијего, познатији као Чикито Мало. У Европи га сматрају једним од мушкараца који преплављују своје градове недозвољеним дрогама, пише elespectador.
Према америчком правосудном систему, обојица су одговорни што су у Сједињене Државе прошверцовали најмање 96 тона кокаина између 2003. и 2021. године, а Чикито Мало је задужен за наплату „пореза на дрогу“, под својом командом има наоружане људе и контролише одређене подручја Националне територије. За европске власти, његово име се појавило прије више од четири године.
У то вријеме су европски и колумбијски истраживачи почели да истражују суптилну везу између Колумбије и балканског картела, који је заправо атомизована мрежа више група за трговину дрогом које су се појавиле у земљама попут Србије, Црне Горе, Албаније и Босне. Кокаин који се прерађује у Колумбији је његов водећи производ, као и онај из Перуа, гдје су балканске мафије већ доспјеле на насловне стране са случајевима на високом нивоу. На примјер, Фернанда де Олазабала, који је од популарног возача тркачких аутомобила постао истакнут као кључна фигура у картелу Едина Гачанина, алиас Тита .
Олазабал, који такође има италијанско држављанство, показао је живот из снова, са наводно богатством возећи аутомобиле и мудро инвестирајући. Међутим, у мају 2019. отпутовао је у Сједињене Државе и од тада је у бјекству. Власти у свом арсеналу доказа против њега држе фотографије које доказују да је пословао са Србином Зораном Јакшићем, снимљене 2016. на граници Перуа и Еквадора. Да би ослободили Јакшића, копирајући технику Чапа Гузмана, трговци дрогом су му финансирали 300 метара дуг тунел за бјекство из затвора; план који је пропао 2019. Према перуанској полицији, Јакшић је био још једна веза алиас Тито у региону Анда. У фебруару ове године осуђен је на 25 година затвора због трговине дрогом.
Босанац Един Гачанин познат је као Пабло Ескобар Европе и шеф клана Тито и Дино. Он очигледно живи у Дубаију и оптужен је да је један од организатора рута трговине дрогом између Колумбије, Перуа, Еквадора и источне Европе. Луке у Шпанији, Италији и Холандији биле су неопходне за улазак кокаина на Стари континент. Гачанинова група има све везе са Колумбијом: када је његов ујак Мирза Гачанин ухапшен у холандском граду Бреди, у мају 2020. године, испоставило се да је он стајао иза пошиљки кокаина скривеног у пошиљкама банана које су напуштале Антиокију. И оне су откривене у лука Антверпен (Белгија).
За ДЕА, група коју води Един Гачанин је један од највећих нарко-картела на свијету, контролише трећину наркотика који се продају у Европи и монополизује кокаин у Перуу. У Колумбији, преко људи као што су „Чикито Мало“ и његов Клан дел Голфо, балканске мафије су пронашле нове партнере за ширење.
И није само Гачанин. Колумбијске власти истражују и с ким би пословао Црногорац Томислав Павловић, заробљен у јануару 2019. у Бразил Лов Цост операцији. У Бразилу, Глобалне иницијативе су документовале да се Павловић неколико пута састао са емисарима колумбијских картела. Исто тако, у Европи је познато да неколико црногорских картела преговара са Кланом дел Голфо, који је идентификован као најмоћнија група за трговину дрогом у земљи, иако председник Дуке инсистира да је ова банда окончана хватањем „Отонијела“. Међународни истражни одсјек црногорске полиције помно прати грађане за које се сумња да су умијешани у трговину дрогом, која се одвија углавном путем чамаца и у рукама је тзв. которских кланова. Иако полиција признаје да јој Колумбија није главно тржиште, већ Бразил и Еквадор.
Европол и Дижин су јасни да су делегати мафија са Балкана, који су били природни партнери мафијама попут Ндрангете, због близине Италије и балканских земаља, стигли у Колумбију од стране Италијана 90-их и Заливски клан је његов најновији савезник, а не једини. Траг који су ове мафијашке групе оставиле у земљи укључује, на примјер, везе између Дарка Шарића и Лос Растрохоса, наоружаног крила Вилбера Вареле, шефа картела на сјеверу Долине. Варела, који је био познат под псеудонимом Јабон, убијен је у Венецуели 2008. од стране његових подређених.
Дарко Шарић је у Србији осуђен на 15 година затвора због шверца 5,7 тона кокаина у Европу из Јужне Америке, али је у јуну ове године, одлуком коју су неки у Београду назвали „скандалозном“, његова пресуда укинута и Ви ћете имати право на ново суђење. Људи српског газде Сретена Јоцића, по свему судећи, успоставили су руте са Колумбијцима да преко Канарских острва односе дрогу у Европу. Док је такође српски капо Владимир Видаковић преминуо у болници у Медељину 2019. године: вјерује се да је дошао у Колумбију да отвори путеве ка Европи и да су га конкуренти уништили симулираном предозирањем.
Везе су такође на колумбијској и европској територији. Није изненађујуће да су 2017. године двојица Колумбијаца осуђена за трговину дрогом у Албанији заједно са Ермалом Хоџом, унуком албанског диктатора Енвера Хоџе. У овом броју у операције су укључени и картели из Бразила и Аргентине, али је Колумбија у центру позорнице, а сва свјетла су усмјерена на ову страну. Европол и колумбијска полиција раде руку под руку, али организациони и насилни капацитети балканских картела, како су потврдили Анти-Наркотици, учинили су да се трговина кокаином у Европу само повећа током пандемије КОВИД-19.
