Русија ће сачекати писмене одговоре по свакој тачки њених предлога о којима се разговарало ове недјеље у Женеви и Бриселу, а затим ће експерти предложити предсједнику Путину какве мјере за безбједност Русије треба да се предузму. Кремљ је за баланс интереса, али САД и савезници желе доминацију, зато се и променила битно ситуација у Европи, па је нашем стрпљењу дошао крај, казао је у петак Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ, на годишњој конференцији за стране и домаће новинаре.
Руски министар је истакао да се гомила оружје у земљама које граниче са Русијом, док се у Украјини, уз помоћ чланица НАТО, праве војне базе.
– Русија не воли да пријети батином, али умије да заштити своју безбједност и интересе – истакао је Лавров. – Кад се у сусједним земљама на Балтику и Пољској концентришу војне снаге, војска и техника, наравно да Русија мора да реагује и довезе своју војну технику и јединице.
Питали су новинари Лаврова о евентуалном уласку Шведске и Финске у НАТО.
– Сви видимо да је Америци потребан НАТО као инструмент. Зато Столтенберг, генерални секретар Алијансе, говори да би Финска и Шведска брзо биле примљене у НАТО. Русија уважава суверенититет ових земаља и нада се да ће оне остати неутралне – казао је Лавров.
Објашњавајући због чега Русија тражи од САД и НАТО писмене гаранције, Лавров је казао да се у прошлости много тога обећавало, али касније није ништа испуњено. Подсјетио је да постоје стенограми разговора Горбачова и америчког државног секретара Џејмса Бејкера који је обећавао да се после уједињења Њемачке, НАТО неће ширити на Исток.
Руски министар је коментарисао замерке америчких политичара јер је предсједник Казахстана тражио помоћ од Организације држава колективне безбједности бивших совјетскух република. Лавров је казао да је Казахстан чланица ОДКБ и зато је предсједник Токајев тражио помоћ, а чим је терористичка опасност прошла савезничке јединице су почеле повлачење.
Новинари су хтели да чују коментар Лаврова на изјаву шефа европске дипломатије Ђозепа Бореља који је био незадовољан што ЕУ није укључен у преговоре о безбједности. Оцјена Москве о тим преговорима је добро позната – главни преговарач у име Запада је Америка, а у НАТО и ЕУ се налазе амерички лобисти.
Што се тиче западних санкција Лавров је рекао да се Русија већ привикла и спремна је да нађе рјешење.
– Од њих можемо да очекујемо било шта – рекао је Лавров. – Ако смо раније имали илузија, у последњих седам година их немамо.
Лавров је навео да је за Москву неприхватљиво и да Украјина остане ван НАТО, а да дозволи западним земљама изградњу војних објеката и база на Азовском мору.
– То је за нас такође неприхватљиво, јер је размјештање офанзивног наоружања на територији наших сусједа, у овом случају Украјине, које ће представљати пријетњу по Русију, још једна црвена линија – закључио је руски шеф дипломатије.
Грчки новинар је питао Лаврова може ли дипломатија да помогне да се поправе односи у подијељењом православљу.
– Црква је одвојена од државе, зато се наша дипломатија не мијеша у црквене односе. Али на другој страни неоспорно је да се америчке власти мијешају у питања православља, јер је њихов специјални представник за слободу вероисповијести, правио притисак на патријарха Вартоломеја кад је стварана расколничка неканонска црква Украјине - нагласио је он.
