Prema riječima izvršnog direktora Moderne, vakcine protiv karcinoma i srčanih bolesti mogle bi da budu spremne do kraja decenije.

Dr Pol Barton, rekao je da je napredak postignut u oblasti mRNK tehnologije koja se koristi za pravljenje vakcina protiv kovida u ovoj kompaniji.

On predviđa da će do 2030. postojati vakcine za „sve vrste“ neizlečivih stanja, spasavajući „stotine hiljada, ako ne i milione života“.

Rane studije su već pokazale „obećavajuće rezultate“, dodao je on.

„Imaćemo tu vakcinu i ona će biti veoma efikasna, i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života, rekao je dr Pol Barton, izvršni direktor proizvođača vakcine za The Guardian, prenosi Daily Mail.

Doktor je dodao da „misli da će moći da ponude personalizovane vakcine protiv više različitih tipova tumora za ljude širom svijeta“.

„Ako ste ikada pomislili da je mRNK samo za zarazne bolesti ili samo za kovid, sada postoji dokaz da to apsolutno nije slučaj. Može da se primjeni na sve vrste bolesti: karcinom, zarazne bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, ali i rijetke bolesti. Imamo studije u svim tim oblastima i sve su pokazale obećavajuće rezultate“, rekao je dr Barton.

Doktor nije rekao kako će vakcine funkcionisati, ali su prethodne studije pokazale da mRNK može da se koristi u borbi protiv kancera.

MRNK vakcine rade tako što nalažu ćelijama da proizvode protein koji pokreće imuni odgovor protiv specifičnog patogena, kao što je kovid.

Naučnici kažu da se ova uputstva takođe mogu prilagoditi kako bi ćelije mogle da proizvode antigene sa površine ćelija kancera, upozoravajući imuni sistem na ćelije karcinoma i izazivajući napad.

Da bi nekoga vakcinisali protiv kancera, ljekari bi prvo morali da uzmu biopsiju tumora te osobe.

Zatim bi identifikovali antigen na ćelijama kancera i kodirali mRNK vakcinu da bi pokrenuli ćelije da naprave isti antigen.

Vakcina bi se zatim davala pacijentu, pokrećući njihove ćelije da naprave antigen i izazivajući imuni odgovor na njega.

Imunološke ćelije bi tada bile obučene da unište sve ćelije kancera koje ostanu u tijelu i da „love“ sve ćelije kancera koje se vrate.

Ljekari kažu da bi mRNK vakcine mogle da se podese za svakog pacijenta kako bi uzele u obzir različite tipove kancera i razlike među pacijentima. Ali ovo će se vjerovatno pokazati skupim načinom, prenosi N1.

Ispitivanja mRNK vakcina protiv kancera već su u toku u Velikoj Britaniji i SAD, a rezultati se očekuju u narednim mjesecima.

Oni uključuju Moderninu vakcinu protiv kancera, kojoj je Uprava za hranu i lijekove (FDA) u februaru dodelila status „probojne terapije“, što je otvorilo put za brzo odobrenje.

Vakcina, koja se daje zajedno sa lijekom za imunoterapiju koji je napravio Merk, koristila bi se za liječenje pacijenata koji se oporavljaju od uznapredovalog melanoma i koji su najviše izloženi riziku od povratka tumora.

Modernina mRNK vakcina protiv kancera smanjuje rizik od tumora

Vakcina, u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom, smanjila je šansu za recidiv za 44 odsto.

Ispitivanje druge faze pokazalo je da je kombinacija smanjila rizik od recidiva ili smrti nakon operacije za 44 odsto u poređenju sa samim imunoterapijskim lijekom.

Istraživanja o vakcinama protiv srčanih bolesti su u ranoj fazi ispitivanja

One mogu da djeluju ciljajući na proteine koji prouzrokuju visok nivo holesterola u krvi, povećavajući rizik od srčanih oboljenja.

Drugi ukazuju na to da bi se takođe mogle koristiti za podsticanje proizvodnje specifičnih proteina uključenih u „popravku“ srca i njegove funkcije.

U studiji objavljenoj prošle godine, naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji koristili su mRNK da rekonstruišu ćelije kod miševa kako bi uklonili fibrozu.

Vakcinama bi se takođe mogla koristiti za liječenje autoimunih bolesti, zbog kojih tijelo greškom napada zdrave ćelije, kao u slučajevima multiple skleroze (MS).

Kod MS, imune ćelije počinju da napadaju mijelinski omotač koji štiti nervne ćelije izazivajući simptome uključujući grčeve mišića, bol i ograničenu pokretljivost.

Moderna je već pomjerila granice mRNK vakcina protiv bolesti, osmišljavajući takvu vakcinu koja bi mogla da podstakne imuni sistem da se bori protiv RSV-a, koji je takođe dobio status „probojne terapije“ od strane FDA.

Rezultati su pokazali da je bio 83 odsto efikasan u prevenciji najmanje dva simptoma, kao što su kašalj i groznica, kod odraslih starijih od 60 godina.

Poređenja radi, godišnja vakcinacija protiv gripa smanjuje rizik od bolesti za između 40 i 60 odsto prema procjenama.

Fajzer je takođe počeo da regrutuje za kasna klinička ispitivanja vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK tehnologiji i razvija lijekove protiv drugih bolesti poput šindre.