Цијене нафте порасле су у сриједу на међународним тржиштима према 90 долара, дотакнувши накратко највишу вриједност од 2014. године, подстакнуте оскудним снабдијевањем и геополитичким напетостима у Европи и на Блиском истоку.

На лондонском тржишту цијена барела је у поподневној трговини порасла 1,37 долара у односу на претходно затварање, на 89,57 долара. Накратко је дотакла и 89,6 долара, највишу вриједност од октобра 2014.

На америчком тржишту барелом се трговало по 1,13 долара вишој цијени, од 86,73 долара, преноси Хина.

Амерички предсједник Џо Бајден казао је у уторак да ће, ако Русија нападне Украјину, размотрити могућност увођења санкција предсједнику Владимиру Путину.

Немирно је и на Блиском истоку гдје су јеменски Хути у понедјељак извели ракетни напад на базу Уједињених Арапских Емирата.

"Забринутост због могућих поремећаја у снабдијевању с Блиског истока и из Русије потпирује шпекулације с растом цијена на тржишту нафте", рекао је Степхен Бренноцк из ПВМ-а.

Наглашавајући готово изједначену понуду и потражњу, седмични извјештај Америчког института за нафту (АПИ) показао је у уторак пад залиха сирове нафте у прошлој седмици за 872 хиљаде барела, рекли су тржишни извори.

Инвеститори ће с пажњом пратити и састанак Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) и њених партнера, најављен за 2. фебруар, будући да ће на дневном реду поново бити повећање производње.

ОПЕЦ+ поступно је ублажавао рекордна ограничења у снабдијевању из 2020. године, подижући из мјесеца у мјесец планирани ниво производње за 400 хиљада барела дневно, иако је стварно повећање било скромније будући да су неке земље имале тешкоћа с достизањем одобрених квота.

У одвојеном извјештају ОПЕЦ је објавио да је цијена барела корпе нафте његових чланица у уторак износила 87,35 долара, што значи да је појефтинио 63 цента у односу на претходни трговински дан.