Naučnici predviđaju da će u sledećih 300 miliona godina Tihi okean nestati, a da će se na Zemlji formirati novi veliki superkontinent, u ciklusu koji se ponavlja svakih 600 miliona godina.

Nova simulacija „superkompjutera“ pokazuje da su dani Tihog okeana – odbrojani.

Simulacija je zasnovana na konstantnom pomicanju Zemljinih tektonskih ploča.

Ipak, ovaj okean (najstariji na Zemlji) ima još 300 miliona godina do nestanka.

Naučnici sa Univerziteta „Kartin“ u Australiji smatraju da će Tihi okean vjerovatno biti „progutan“ prije nego što proslavi milijarditi rođendan.

Prije samog nestanka Tihi okean više neće ličiti na ogromno plavetnilo kakvo je ono danas.

Svake godine taj se okean smanji za nekoliko centimetara – to se događa otkad je i sam bio superokean koji je okruživao poslednji superkontinent – „Pangeu“.

Naučnici objašnjavaju da svake godine nekoliko centimetara pacifičke ploče sklizne ispod evroazijske i indo-australijske ploče, smanjujući udaljenost između kontinenata Sjeverne Amerike, Azije i Australije.

Ne slažu se svi naučnici o tome kako će sledeći superkontinent izgledati ili kako će se formirati, ali u mnogim simulacijama Tihi okean osuđen je na propast.

Dok neke studije sugerišu da bi se Atlantski okean, koji se danas širi, mogao početi smanjivati ​​u budućnosti, stvarajući tako superkontinent okružen Tihim okeanom, istraživači sa Univerziteta „Kartin“ ne slažu se s tim.

Umjesto formiranja drugog kontinenta nalik „Pangei“, oni tvrde da svet ide prema superkontinentu nazvanom Amazija, u kojem se Sjeverna Amerika sudara sa Azijom.

Australija je izostavljena iz ovog naziva, ali u 4D geodinamičkim modelima čini se da i Australija igra važnu ulogu u zatvaranju ostataka Tihog okeana, prenose naučni portali.