Први пут је забиљежена киша у области ледене капе Гренланда, гдје су температуре обично знатно испод нуле на врху који досеже висину од 3.216 метара. Падавине су јасан знак климатске кризе, упозоравају стручњаци.

Научници Станице америчке Националне научне фондације примјетили су кишу током 14. августа, али нису имали инструменте за мјерење, јер су падавине биле неочекиване. Широм Гренланда је из облака пало приближно седам милијарди тона воде, преноси РТС.

Киша је падала током изузетно топлих три дана на Гренланду, када су температуре мјестимично биле 18 степени веће од просјека. Као резултат тога, топљење је примјећено у већем дијелу Гренланда, на површини око четири пута већој од Велике Британије.

Недавни извештај Међувладиног панела о климатским промјенама закључио је да је „недвосмислено" да емисије угљен-диоксида услед људских активности грију планету и изазивају топљење леда и подизања нивоа мора.

Гренланд је такође имао „епизоду" топљења у јулу, чиме је 2021. постала једна од само четири године у прошлом вијеку у којима је забиљежено тако распрострањено топљење ледених површина.

Остале године које су биле кризне у том смислу су 1995, 2012, и 2019.

Глобални ниво мора порастао би за око шест метара када би се сав гренландски лед отопио, иако би за то били потребни вијекови или миленијуми. Али свакако да топљење са Гренланда још од 1994. године подиже ниво мора и угрожава свјетске обалне градове.

Лед на Гренланду се топи брже него икад у протеклих 12.000 година, процјенили су научници.