Иако се БНД повукао из Украjине, та земља jе и даље наjважниjи циљ обсервациjе обавјештаjних служби. Њемачки шпиjуни и стручњаци Бундесвера помно прате и анализираjу руску инвазиjу и питаjу се: Докле ће Путин да иде?
Рат у Украjини посматра се сателитима из свемира, уз помоћ информаната на терену, кроз ТВ прилоге и приватне видео снимке и фотографиjе на друштвеним мрежама и пресретањем порука. Стручњаци њемачке обавјештаjне службе БНД и њемачке воjске - Бундесвера свакодневно анализираjу кретање руских трупа и отпор украjинских оружаних снага. Прогнозе стручњака о могућем даљњем току рата нису оптимистичне.
Кремљ jе одлучан да настави своj ратни поход. Према инфомациjама из њемачких безбедносних кругова, Москва намјерава да преузме контролу над источним дијелом Украjине што jе прије могуће.
Jош увјек постоjе планови за преузимање контроле над главним градом Киjевом. Наjкрвавиjа фаза рата вјероватно тек предстоjи. Jер, Путинова воjска jош ниjе употребила неке од убоjитих оружаних система из свог арсенала, а дио борбених jединица, коjе су спремне на граници, jош нису послате у Украjину.
Тренутно нема назнака да би руски агресорски рат угрозио Путинову моћ и утицаj. Напротив: они коjи га окружуjу и даље су вјерни свом предсједнику. Пука нагађања о Путиновом здравственом стању не помажу, тврде безбједносни кругови. Уjедно нема никаквих доказа о томе да jе он болестан.
Међутим, постоjе докази односно вјеродостоjне информациjе да се руски владар последњих мјесеци све више повлачио у своjе одаjе. Прича се да jе првенствено читао историjске и идеолошке списе, те писао трактате. Готово да се више ниjе бавио питањима унутрашње и економске политике.
Украjинска воjска сигурно jе постигла важне успјехе и успјела jе да одбиjе неколико снажних таласа напада руске воjске – такође уз помоћ оружjа и опреме са Запада.
Према информациjама из њемачких безбједносних кругова, руски губици након седам дана рата сигурно су далеко већи од службених Путинових података од око 500 мртвих и 1600 повријеђених руских воjника.
Свеукупно гледано, руска страна jе вјероватно очекивала много брже напредовање и заузимање стратешки важних градова попут Харкова, Херсона, Мариупоља, Одесе и Киjева.
Фрустрациjа у рускоj воjсци jе велика, направљене су логистичке грешке а снабдијевање руских воjника храном, бензином, мунициjом и мунициjом не иде глатко. Према информациjама поменутих служби, извјештаjи о руским дезертерима и дезилузионираним воjницима сматраjу се вјеродостоjним.
Градоначелници градова на jугу Украjине извјештаваjу о снажном гранатирању. Њемачки безбједносни кругови сматраjу да ће Киjев бити заузет.
У прве нападе послани су неискусни, млади воjници, често они коjи служе воjни рок. Могуће jе да jе то урађено намјерно, сматраjу њемачки стручњаци.
Тактика би се могла састоjати у томе да се те jединице жртвуjу на почетку, како би се украjинска воjска укључила у исцрпљуjуће борбе и ослабила. Након тога би нове, боље опремљене и пуно искусниjе jеднице руске воjске биле распоређене у операциjама постављање обруча односно „прстенова опсаде" око украjинских градова. Њемачки кругови мисле да jе за очекивати да ће бити заузет и главни град Киjев. Када ће се то догодити, нико не зна.
Томе би могла претходити дуготраjна воjна опсада града, с катастрофалним посљедицама по становништво и колапсом у снабдијевању питком водом, храном и струjом.
У оквиру таквог сценариjа, о коjем расправљаjу њемачки воjни стручњаци, руски воjници би могли створити хуманитарни коридор и понудити цивилима да напусте град. У наjгорем случаjу, московске трупе би оне људе коjи су остали, могли прогласити неприjатељским борцима и сходно томе кренути у обрачун.
