Američkim radnicima je svega dosta. Promenljiva dinamika njihovog tržišta rada – koja je stavila zaposlene umjesto poslodavaca na vozačko mjesto na način koji nije viđen decenijama, omogućava sindikatima da “pokažu mišiće”, a posledica toga je da su mnogi radnici ili u štrajku ili daju otkaze, prenosi Blic.rs.

U štrajku je već 10.000 radnika “Džon Dira”, brenda poljoprivredne mehanizacije kompanije “Dir & kompani”, koji su protestovali u četvrtak nakon odbijanja okvirnog odgovora kojim bi se poboljšale njihove plate i beneficije. Oni su se priključili grupi od 1.400 štrajkača “Keloga”, koji su uznemireni sedmodnevnim radnim nedeljama i dvostrukom penzionom sistemu, a i drugi sindikati se pripremaju da izađu.

Velika većina aktuelnih i potencijalnih štrajkača rade to prvi put u svojoj radnoj karijeri, piše CNN. Mnogi kažu da nisu u tome samo zbog svojih plata ili beneficija, već da štrajkuju, ili planiraju štrajk, kako bi svoje poslove radili kako misle da treba i stekli osnovna poboljšanja kvaliteta svojih života, poput vremena sa porodicom koje, kako kažu, zaslužuju.

"Radnici su ljuti"

Ono što se, međutim, najviše istaklo na mnogim štrajkovima je ljutnja radnika.

-Moje medicinske sestre i zdravstveni radnici su ljuti – kaže Elizabet Hokins, pregovarač sindikata 32.000 sestara čiji bi štrajk mogao uskoro da pogodi 14 bolnica i stotine klinika u južnoj Kaliforniji i na Havajima koje vodi zdravstveni gigant “Kajzer Permanente”.

Radnici američke vazduhoplovne industrije kažu da su došli do prelomne tačke. Piloti “Ameriken erlajnsa” će u utorak održati štrajk na aerodromu u Majamiju, a u naredne dvije nedelje u Čikagu i Dalasu. Aerodromski radnici rade pod drugačijim zakonom od većine radnika, onom koji ograničava njihovu slobodu na štrajk. Stoga piloti neće štrajkovati ali će protestovati zbog radnih uslova.

Mnogi predviđaju da će probleme aerodromskih radnika uskoro da osjete i putnici, na način na koji su to osjetili nedavno preko otkazivanja i kašnjenja letova “Sautvest erlajnsa”. Samo u ponedeljak je širom zemlje otkazano 365 letova, što je izazvalo frustraciju putnika.

Ponekad je dovoljna pretnja štrajka da radnici dobiju ono što traže.

Otkazi

Do subote uveče oko 60.000 holivudskih radnika trebalo je da stupe u štrajk u ponedeljak zbog osnovnih uslova kao što su pauza za obrok ili slobodan vikend, što bi potencijalno bio prvi nacionalni štrajk Međunarodne alijanse pozorišnih radnika (IATSE) i potencijalno najveći protiv poslodavaca u američkom privatnom sektoru za 14 godina. Ali, kasno u subotu sindikat je sklopio sporazum za 40.000 radnika na Zapadnoj obali a dogovor za još 20.000 širom zemlje očekuje se da će biti postignut prije roka u ponedeljak.

- Zdravstveni i bezbjednosni standardi su unapređeni – rekao je potpredsjednik sindikata Majk Miler.

Nisu, međutim, besni samo članovi sindikata. Rekordnih 4,3 miliona radnika napustilo je svoj posao u avgustu, a velika većina njih nisu članovi sindikata. Iako su mnogi prešli na nov posao, skoro 800.000 njih je u septembru ostalo nezaposleno.

- Štrajkovi su samo jedna mjera nemira. Tu je takođe generalni osećaj frustracije – rekao je Tod Vakon, direktor radnog obrazovanja Univerziteta Ratgers.

Najniži talas napuštanja poslova bio je u avgustu 2009, nakon ekonomske krize, kad je posao napustilo 1,6 miliona radnika. Ali, trenutni nivo je značajno preko norme. Pomenutih 4,3 miliona radnika je skok za 19 odsto, odnosno 700.000 ljudi više, u odnosu na isti mjesec 2019, uoči pandemije, i skoro za 60 odsto iznad prosjeka otkako su vlasti počele da prate napuštanje poslova 2000.

-Nesindikatski radnici prosto ne žele da ostanu ili da se vrate na svoje fizički teške ili otupljujuće poslove – rekao je Robert Rajh, bivši ministar rada administracije Bila Klintona.

"Nikad u Americi"

On je u eseju uporedio rekordno otkazivanje sa “generalnim štrajkom” koji se viđalo širom različitih industrija i kompanija u nekim zemljama – ali nikad u SAD. Rajh je ocijenio da je pandemija možda uzdrmala više od očekivanog i dovela do ponovne procijene same prirode i kvaliteta rada.

- Možda je bila potrebna pandemija da se ljudima otvore oči. Mnogi ljudi su iscrpljeni. Mnogo radnika govori da im je dosta. Zasićeni su i ne žele to više da trpe – objasnio je.

Štrajkači su  bili u nepovoljnoj poziciji - sindikati plaćaju samo djelić izgubljenih plata i nikad nije sigurno da li će dobiti bolju platu ili beneficije od onih prije nego što su izašli van sa plakatima u rukama. Postojao je rizik da će poslodavac unajmiti drugog da obavi posao umjesto onih koji štrajkuju ili čak potpuno ugasi njihove poslove.

Prekretnica: Sada menadzment brine

Mnogi istoričari rada vjeruju da je do prekretnice u radničko-menadzerskim odnosima u SAD, one koja je oslabila moć sindikata na decenije, bila kad je predsjednik Ronald Regan otpustio vazdušne kontrolore i zamijenio ih drugima kad je njihov sindikat PATCO stupio u štrajk 1981.

Četrdeset godina kasnije, poslodavci se muče da pronađu radnike da obave njihovu normu, a kamoli da preuzmu poslove štrajkača. Umjesto da štrajkači brinu da će ih zamijeniti, sada menadzment brine da će štrajkači naći drugi posao.

- Poslova ima svuda, mnogi nude bonuse. Ako treba, možemo izađi i naći posao da nadoknadimo naše prihode – rekao je Trevor Bajdlman, predsjednik lokalnog sindikata u Betl Kriku, Mičigen.

Još jedna stvar koja prožima situaciju je frustracija zbog poslodavaca koji ne rade dovoljno da pruže radnicima potrebno. Bajdelman, čiji sindikat štrajkuje protiv “Keloga”, rekao je da su članovi uznemireni zbog sedmodnevne radne nedelje i retko imaju vreme za porodicu, čak i vikendima.

- Kad se ljudi penzionišu, kompanija ih ne mijenja. Tretiraju nas kao komoditet – istakao je.

Sve više štrajkova

Zavod za statistiku rada pokazuje da je ove godine u septembru bilo desetak štrajkova, manje nego u istom periodu 2019. Ali, Zavod računa samo štrajkove sa preko 1.000 učesnika, a mnogi su imali stotine a ponekad i manje od 100 u grupi.

Univerzitet Kornel, koji broji štrajkove svih veličina, pokazuje da ih je ove godine bilo 181, a samo u prve dvije nedelje oktobra 38. Ti nedavni štrajkovi uključuju ukupno 24.000 radnika.

Štrajkovi se dešavaju kad nas gurnu do granice na kojoj su narušeni osnovna pravičnost i jednakost. Ne možete prosto nastaviti da gledate kako se plate smanjuju, nestaju zdravstvene beneficije, penziono osiguranje, a da ne kažete da je sada dosta. A mi se sada tu nalazimo, na prelomnoj tački – rekla je CNN-u Liz Šuler, predsjednica AFL-CIO, federacije većine velikih sindikata SAD.

Prerano je, međutim, reći kakve će biti dugoročne posledice ovakvog novog stava i pomeranja odnosa između radnika i poslodavca, ili da li će biti trajnijeg pomaka u korist organizovanog rada. Nedavna anketa “Galupa” pokazala je da 68 odsto ispitanika pozitivno gleda na sindikate, što je najbolji stav od 1965, te porast u odnosu na 48% iz 2009. Od toga, mlađi radnici su najveće pristalice sindikata – 77 odsto mlađih od 34 godine ima pozitivan stav prema njima.

Međutim, članstvo u sindikatima širom zemlje svodi se na samo 6% radnika u preduzećima, ograničavajući njihov uticaj u većini industrija. Male su šanse da se sindikalni napori za promenu zakona o organizovanju uskoro usvoje, zaključuje CNN.