Papa Franjo pozvao je vlasti Bahreina da ukinu smrtnu kaznu i osiguraju osnovna ljudska prava garantovana svim građanima pri dolasku u tu kraljevinu predvođenu sunitima.
Organizacije za odbranu ljudskih prava optužuju vlasti Bahreina za sistematsku diskriminaciju šitske većine u zemlji.
Papa Franjo koji je govorio dok je kralj Hamad bin Isa Al Kalifa bio pored njega takođe je pozvao vlasti Bahreina da osiguraju „bezbjedne i dostojanstvene“ uslove rada za svoje radnike imigrante, koji su dugo eksploatisani i zlostavljani na radovima u oblasti građevine, vađena nafte i domaćim poslovima.
Iako se izražavao diplomatski papa nije bježao od nekih od spornih socijalnih pitanja u Bahreinu na početku svoje četvordnevne posjete tokom koje će učestvovati u međuverskoj konferenciji o dijalogu istok-zapad, u organizaciji vlade, i obratiti se maloj katoličkoj zajednici u zemlji.
Grupe za odbranu ljudskih prava i rođaci šiitskih aktivista koji čekaju izvršenje smrtne kazne pozvali su papu Franja da iskoristi svoju posjetu Bahreinu da pozove na ukidanje smrtne kazne u zemlji i da se založi za političke disidente. Stotine disidenata zatvoreno je od kada je Bahrein nasilno ugušio proteste Arapskog proleća 2011. uz pomoć Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U godinama posle toga Bahren je stavio u zatvor šiitske aktiviste, deportovao druge, a stotinama oduzeo državljanstvo, zabranio najveću šiitsku opozicionu grupu i zatvorio njen vodeći nezavisni list.
Vlada Bahreina kaže da poštuje ljudska prava i slobodu govora.
U obraćanju državnim zvaničnicima i diplomatama iz kraljevske palate Papa Franjo je hvalio Bahrein zbog njegove tradicije tolerancije i citirao ustav zemlje, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu vjere.
U osvrtu na smrtnu kaznu papa je rekao da vlada mora prije svega da garantuje pravo na život i naglasio potrebu da se to pravo garantuje uvijek, uključujući za one koji se kažnjavaju, čiji životi ne treba da budu oduzeti.
Prema institutu u Bahreinu ta zemlja je 2017. prekinula de fakto moratorijum na smrtnu kaznu i od tada je pogubila šest osoba.
Organizacija Hjuman rajts voč je dokumentovala „dramatično povećanje“ broja smrtnih kazni izrečenih od 2011, navodeći da trenutno 26 ljudi čeka na izvršenje, a da su polovina njih politički aktivisti.