Док се европски лидери припремају да се састану са својим западнобалканским колегама на сјутрашњем самиту у Словенији, гдје би, требало да буде ријечи о европској перспективи за шест балканских земаља, комесар за проширење и сусједску политику Оливер Вархељи, иако му је намјера да промовише подједанке шансе свих да уђу у Унију, заговара кандидатуру једне земље прије свих – Србије, и то упркос чињеници да Београд није успио да оствари напредак по кључним питањима, а у некима је чак назадовао, према организацијама које прате демократију, пише Политико преноси Н1.
Вархељијев приступ и Западном Балкану и Турској разликује се од приступа многих земаља Уније. Такође је у оштрој супротности са инструкцијама предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, које је дала када је ступила на дужност 2019. године. Поштовање људских права и владавине права требало би да буде основа за нашу међународну сарадњу“, написала је тада Фон дер Лајен у писму Вархељију.
Међутим, Вархељијев став се поклапа са једном земљом ЕУ – његовом Мађарском. Мађарски премијер Виктор Орбан више пута је одбацио гледишта институција када се ради о владавини права и демократији, највише када су биле критике на рачун његове властите владавине. Поздравио је европске аспирације Србије, чији предсједник је његов савезник Александар Вучић, наводи Политико и додаје да обојицу лидера оптужују за ауторитарне тенденције. Но, остаје питање да ли Вархељијеви напори могу значајно да промијене изгледе Србије или било које друге земље за улазак у Унију.
Лидери ЕУ доносе велике одлуке о проширењу и, како се показало, имају тешкоће да се сложе чак и око благог саопштења за сјутрашњи самит, међу њима нема много ентузијазма за проширење клуба у скорије вријеме.
Вархељијев приступ, оцјењује Политико, ризикује да угрози положај Европске комисије међу земљама ЕУ и кредибилитет ЕУ међу лидерима на Западном Балкану, региону од кључне стратешке важности за 27-члани блок, у којем Русија, Кина, Турска и заливске земље настоје да повећају утицај.
Вархељи, који је претходно био мађарски амбасадор у ЕУ, одбио је да говори за Политико, али је у писаним одговорима бранио свој рад, укључујући и онај који се тиче владавине права. Подсјетио је да је надгледао креирање нове методологије за земље кандидате, у којој се већи фокус ставља управо на владавину права.
Но мађарски комесар јасно је ставио свом особљу до знања да жели да подстакне кампању Београда за улазак у ЕУ.
- Комесар Вархељи је као приоритет поставио убрзавање приступних преговора са Србијом - написао је особљу у мејлу у фебруару вршилац дужности шефа Генералног директората за сусједство и приступне преговоре Мачјеј Поповски и додао да „мада то најпре зависи од реформи у Србији, потребно је да ми са ЕУ стране будемо спремни да кренемо напред чим Србија покаже неопходни прогрес“.
Али, Вархељијев тим се не ослања само на Београд у овој игри, наводи Политико.
Нјегов кабинет, и неколико његових повјерљивих сарадника, покушали су да избришу или замажу језик у званичним текстовима о неуспјесима Србије у демократији, према званичницима и интерним документима.
То је, додаје Политико, у супротности са бројним процјенама о владавини права у Србији невладиних организација и независних аналитичара. Фридом хаус је 2021. Србију ставио у категорију „дјелимично слободних“ земаља, навевши да је „владајућа Српска напредна странка мало по мало нагризала политичка права и цивилне слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације цивилног друштва“.
И мада је Србија у процесу приступних преговора од 2014. године, котира се по индексу Фридом хауса као и западнобалканске земље које још нијесу почеле преговоре о чланству – Албанија и Сјеверна Македонија.
Према посљедњем Индексу демократије листа Економист, Србија је остварила најгори резултат од 2006. – од када тај индекс постоји.
Упркос томе, према два званичника Комисије, Вархељијев кабинет је унаприједио процјену која се односи на Србију, како би дао позитивнији поглед на питања владавине права у овогодишњем нацрту извјештаја о проширењу, који оцјењује напредак земаља кандидата, а који је тренутно у изради, пише Политико.
Упитан о промјенама које се тичу процјене Србије, Вархељи је у имејлу рекао да је „оцјена напретка земаља на европском реформском путу предмет дугог процеса, са коначном одлуком коју доноси веће (колеџ) комесара“.
Рекао је да је то политички процес, како и доликује једној „геополитичкој Комисији“, као и да се приоритети ЕУ на Западном Балкану у потпуности одражавају у извјештају. Али, ово није први пут да је кабинет комесара покушао да заобиђе стручно мишљење о Србији.
У јуну ове године, Вархељијево одјељење такође се успротивило опису сопствене оцјене Комисије о владавини права у Србији, коју је Европски ревизорски суд назвао „мрачном“, према документу који је послат суду. Сам Вархељи се у пропратном писмо пожалио на „серију цитата одређених академаца“ у ревизорском извјештају и тражио од њих да размотре њихово коришћење. И док није баш био одушевљен цитирањем академских стручњака у званичном извјештају, једва је дочекао да понуди свој оптимистични поглед на досије Београда.
- Потпуно је јасно да је реформски процес у Србији добио нови замајац - рекао је он прошлог мјесеца у интервјуу за мађарски провладин дневник Магyар Немзет.
Током приступног процеса, земље кандидати раде са Комисијом на усаглашавању са стандардима ЕУ, кроз различита поглавља, која су груписана у кластере, попут унутрашњег тржишта, зелене агенде и фундаменталних реформи, подсјећа Политико. Особље Комисије каже, наводи лист, да постоји притисак да се пребрзо иде у случају Србије.
„Много је притиска“ да се отворе нови кластери за Србију, рекао је један званичник Комисије, наводећи да је од њих тражено да иду пречицама и то брзо.
Упитан како тумачи критике да превише гура кандидатуру Србије, упркос недостатку ефикасног напретка, Вархељи је одговорио: „Гурам напред агенду проширења цијелог Западног Балкана: Албаније, БиХ, Косова, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије“.
