Цијене нафте порасле су у петак изнад 109 долара, подстакнуте преговорима у Европскј унији (ЕУ) о ембаргу на руску нафту и кризом на европском тржишту гаса.

На лондонском тржишту цијена барела је порасла 1,88 долара у односу на претходно затварање, на 109,33 долара. У Њујорку се барелом трговало по 1,96 долара вишој цијени, од 108,23 долара, преноси СЕЕбиз.

Расположење на тржиштима обиљежила је и на крају седмице забринутост за снабдијевање из Русије, због преговора у ЕУ о ембаргу на руску нафту.

Москва је на санкције, које су јој већ увеле западне земље, одговорила забраном пословања с европским подружницама домаћег гасног дива Газпрома, а кризу на европском тржишту гаса заоштрила је и украјинска блокада важне транзитне руте за допрему руског гаса.

"Цијене природног гаса у Европи расту и то ће се нужно прелити и на нафту", написао је у биљешци Јеффреy Халлеy из ОАНДА-е.

Значајнији раст цијена закочила је забринутост због слабљења глобалне потражње, након што је Кина поново увела строге мјере сузбијања цовида-19.

"Трговци нафтом траже трачак свјетла на крају суморног кинеског тунела у лоцкдоwн-у", навео је у биљешци Степхен Иннес из СПИ Ассет Манагемента.

Цијене обуздава и јачи долар, који поскупљује нафту за купце с другим валутама, пригушујући потражњу.

Организација земаља извозница нафте (ОПЕЦ) одвојено је објавила да је у четвртак цијена барела корпе нафте њених чланица износила 109,3 долара, што значи да је била 28 центи већа у односу на претходни радни дан.