Експериментални вирус који убија ћелије рака у оквиру клиничког испитивања први пут је примијењен на човјеку, са надом да ће се коначно открити нов начин успјешне борбе против малигних тумора.
Потенцијални лијек, назван ЦФ33-хНИС (или Ваксинија), је у ствари оно што се зове онколитички вирус, генетски модификовани вирус дизајниран да селективно инфицира и убија ћелије рака, а поштеди здраве.
У случају ЦФ33-хНИС, модификовани вирус богиња дјелује тако што улази у ћелије и умножава се. На крају, заражена ћелија пуца, ослобађајући хиљаде нових вирусних честица које дјелују као антигени, стимулишући имуни систем да нападне оближње ћелије рака.
Претходна истраживања на животињама показала су да лијек може да искористи имуни систем на овај начин да лови и уништи ћелије рака, али до сада није рађено тестирање на људима.
Центар за борбу против рака и истраживачки центар „Град наде“ у Лос Анђелесу и биотехнолошка компанија „Имугена“ са сједиштем у Аустралији – сада најављују да је прво клиничко испитивање на људима у току.
- Наше претходно истраживање показало је да онколитички вируси могу стимулисати имуни систем да реагује и убија ћелије рака, као и да стимулише имуни систем да боље реагује на друге имунотерапије, каже онколог и главни истраживач, Даненг Ли.
- Вјерујемо да ЦФ33-хНИС има потенцијал да побољша исход болести код наших пацијената“, додаје Ли.
Откључавање тог потенцијала ће прво зависити од тога да ли је ЦФ33-хНИС безбједан за људе, при чему ће се прва фаза испитивања фокусирати на безбједност и подношљивост лијека.
Очекује се да ће клиничко истраживање обухватити укупно 100 учесника, од којих ће сваки бити одрасли пацијент са метастатским или узнапредовалим туморима који су претходно прошли најмање двије терапије стандардног лијечења.
Када буду укључени у испитивање, ове особе ће добити ниске дозе експерименталног третмана путем директне ињекције или интравенозно.
Уколико први резултати буду позитивни и установи се да је ЦФ33-хНИС безбједан за људе и добро се подноси, додатни тестови ће истражити како се лијек упарује са пембролизумабом, постојећим третманом који се већ користи у имунотерапији рака.
Верзија вируса која се сада клинички тестира производи хумани натријум-јодидни симпортер (хНИС), протеин који омогућава истраживачима да сниме и прате репликацију вируса, као и да омогућава додатни утицај на ћелије рака додавањем радиоактивног јода.
Међутим, прије него што се утврди ефикасност, истраживачи ће прво тражити да виде колико добро пацијенти подносе лијек, биљежећи учесталост и озбиљност било каквих нежељених последица, а такође провјеравају и колико добро учесници подносе повећавање доза.
Секундарне последице – укључујући процјену о томе колико ефикасно ЦФ33-хНИС смањује тумор – биће анализиране касније, али с обзиром да се очекује да ће испитивање трајати двије године на више клиничких локација, вјероватно ће проћи неко вријеме прије него што сазнамо комплетне резултате.
Ипак, неопходно је обуздати очекивања, јер обећавајући резултати у претклиничким експериментима не гарантују нужно сличне успјешне резултате у наредним истраживањима на људима.
Ако се покаже да је лијек безбједан и да се добро подноси, медицина би можда била на прагу откривања новог моћног средства за борбу против тумора, напомиње Сузан Варнер, онколог која је руководила тимом који је проучавао ефекте ЦФ33 на туморе код мишева.
- Наш онколитички вирус тренира имуни систем тако што циља одређену ћелију рака. Што значи да ако слична ћелија рака икада покуша да поново израсте, имуни систем ће бити спреман и чекати да је искључи, истиче Варнерова.
Још нико са сигурношћу не зна да ли ће ЦФ33-хНИС учинити иста чуда код људи, али ако успије, биће то тек друга онколитичка вирусна терапија одобрена у Сједињеним Државама, осим модификоване верзије вируса херпес симплекс, који се користи у имунотерапији меланома.
