Кина има америчких обвезница у вриједности већој од билион долара и ако почне да их се решава, то би омогућило званичном Пекингу да уклни долар са позициjе наjпожељниjе светске валуте, преноси Б92.
Како наводи овај портал, напет jе био краj прошле недеље америчком предсједнику Џоу Баjдену. Не само да jе постоjала могућност да неће моћи да оствари своj амбициозни план обнове инфраструктуре вриједан два билиона долара, већ jе због огромног дуга постоjала могућност да Сjедињене Државе уђу у тзв. „Дефаулт”, односно у ситуациjу у коjоj више неће моћи да отплаћуjу своjе дугове.
У последњи тренутак у петак jе изгласано повећање допуштеног лимита задуживања државе, што ће омогућити да САД плаћаjу своjе обвезе jош до децембра.
– Била би катастрофа да се доведемо у ситуациjу да немамо више новца за подмиривање властитих обавеза – рекла jе Џенет Jелен, америчка министарка финансиjа.
Њено министарство сада користи ванредне мјере како би плаћало своjе рачуне након што jе краjем jула достигнут лимит задужења. Те мјере омогућаваjу савезним службама да задржаваjу и прибављаjу новац у одређеном износу а да не издаjу нове обвезнице. Такве мјере ипак не могу бити дугорочне. Никада у историjи САД нису изгубиле способност подмиривања властитих обавеза. Да се то догоди, амерички медиjи махом наводе да би наступио скок камата, а касниле би пензиjе и социjална помоћ за 50 милиона Американаца коjи од тих прихода живе. Исто би се у том случаjу могло догодити и с америчком воjском. А онда jе ту нешто што jе дугорочно потенциjално и пуно горе, а то jе спољни утицаj. Наиме, савезничке нациjе попут Jапана с краjем jула држале су америчке ХОВ у износу од 1,32 билиона долара, али ту jе и Кина коjа их има у вриједности од 1,07 билиона долара. Да Кина почне да се решава тих обвезница, то би ослабило потражњу за доларом и отворило могућност да Кина коначно макне долар с мјеста наjпожељниjе светске валуте, jедно jе од мишљења коjе се може чути и прочитати у америчким медиjима.
– На наше се обвезнице дуго гледало као на наjсигурниjе на планети. Дијелом jе и то заслужно за статус коjи долар има. Довести то у питање немогућношћу плаћања обавеза заиста би могло имати катастрофалан учинак – поручила jе министарка Jелен.
Ипак, штета jе већ направљена управо ситуациjом на Капитол Хилу гдје демократе и републиканци не могу да се договоре око повећања лимита за задуживање, уз републиканске пријетње да ће користити сва средства да се то не догоди.
Углед Америке након катастрофе у Афганистану, скандала с продаjом подморница Аустралиjи и овог наjсвjежиjег расправљања већ jе озбиљно пољуљан. Лимит jе постављен први пут током Првог светског рата, када jе тадашњи предсjедник Вудро Вилсон затражио од Конгреса да допусти повећано задужење због финансирања ратних напора. Од тада jе то тема у Конгресу коjа jе досад кулминирала три пута у овоj децениjи. Као и сада, и у тим инстанцама чекало се на решење до последњег тренутка. Могућност да не омогуће ново задужење од пола билиона долара на допуштених 28,5 билиона републиканци су искористили у дневнополитичке сврхе. Очито jе да не би допустили да САД уђе у „дефаулт”, али су и jасно истакли да не виде због чега би демократама и Баjдену олакшавали посао. Мала jе утјеха што демократе ни jедном нису одбили повећање за мандата Доналда Трампа.
Трошкови савезне државе су повелики. Вашингтон пост jе направио проjекциjу њене цијене седмицу за седмицом током мјесец дана ако 18. октобра наступи тзв. „дефаулт”. За плате запослених савезне администрациjе потребно jе 1,7 милиjарди долара, за раднике у здравству 1,5, за социjално и поврат пореза 20 милиjарди, за трошкове jавно доступног здравства пет милиjарди, наводи Вашингтон пост.
И то само у првоj недељи. А слиједе камате те други трошкови распоређени по датумима у свакоj недељи сваког мјесеца у години. Милиjарде и милиjарде. Своjим приходима држава може да намири око 60 одсто своjих трошкова у првоj недељи евентуалног „дефаулта”. Последице таквог догађаjа биле би такве да би утицале на генерациjе Американаца, сматраjу аналитичари.
Американци би „дефаулт” плаћали генерациjама jер би глобални улагачи с правом вјеровали да су финансиjе савезне владе политизоване те да можда дође вријеме када они неће добити оно што им се дугуjе на вријеме.
Логичан след догађаjа био би да агенциjе смање амерички кредитни реjтинг, да камате нагло порасту, а падне вриједност долара. И таква ситуациjа не би створила само економски него и сигурносни проблем jер САД више не би могле уводити економске санкциjе.
– „Дефаулт” би у опасност довео међународни углед САД као поузданог и вјеродостоjног привредног и одбрамбеног партнера – рекао jе Лоjд Остин, амерички министар одбране.
У том смислу jе срећна околност што нико у свијету као да се не брине превише због такве ситуациjе. Кина и сама има проблема с дугом због ситуациjе с некретнинским дивом „Еверграндеом”, Jапан jе у процесу формирања нове владе.
