Taj predlog je dao vicekancelar za zaštitu životne sredine Robert Habek u kampanji za poslaničke izbore koji će biti u februaru.

- Ta ideja mi nekako izgleda kao nedovoljno zrela - izjavio je aktuelni šef Vlade u intervjuu za magazin „Štern“.

- Ponovo skoro udvostručiti budžet za odbranu, povećavajući ga sa skoro 80 ​​milijardi evra na 140 milijardi eura, a da se ne kaže gde će taj novac biti usmjeren i odakle će doći? -  pitao je Olaf Šolc.

U intervjuu za „Špigl“ u petak Robert Habek, kandidat Zelenih za kancelara, rekao je da smatra da je ogromno povećanje budžeta za odbranu neophodno da bi se sprečila prijetnja koju predstavlja Rusija.

- Moramo da potrošimo skoro duplo više na našu odbranu da se Putin ne bi usudio da nas napadne - rekao je ministar ekonomije i klime, rekavši da želi da „spriječi nove ratove“.

Raskidajući sa svojom pacifističkom kulturom, njemački Zeleni su bili najvatreniji pristalice isporuke oružja Kijevu od početka ruskog rata protiv Ukrajine.

Države članice Severnoatlantskog saveza (NATO) moraju da izdvoje najmanje dva odsto svog bruto-domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu što je pravilo uvedeno 2014. godine posle prvog rusko-ukrajinskog rata i moskovske aneksije Krima.

NATO je očekivao da će 23 od 32 članice Alijanse dostići ili premašiti taj prag od dva odsto 2024. godine.

Poljska jedina prelazi četiri odsto, a baltičke zemlje se približavaju ili prelaze tri procenta.

Posle nekoliko decenija nedovoljnih ulaganja, Olaf Šolc je u februaru 2022. godine, nekoliko dana posle početka rata Rusije protiv Ukrajini, osnovao poseban fond od 100 milijardi eura da bi ponovo naoružao vojsku i modernizovao odbranu.

Ali stručnjaci sumnjaju da su i to i budžetska predviđanja dovoljni da se nivo njemačke potrošnje za odbranu održi na dva odsto BDP-a.

Olaf Šolc takođe odbija da Ukrajini isporuči rakete „Taurus“ dugog dometa, što opravdava strahom od eskalacije njenog s Rusijom, a u predizbornoj kampanji se zalaže za uzdržanost, dok je njegova stranka tradicionalno sklona dijalogu sa Moskvom.