Од момента када је Русија започела инвазију на Украјину, нагађа се о могућности да руски предсједник Владимир Путин употријеби нуклеарно оружје, јавља Nova S.
Два пута је до сада упозоравао Запад да се не мијеша у сукоб, иначе ће се суочити са посљедицама какве до сада није видио. Недавно је Москва запријетила “непредвидивим” посљедицама ако САД наставе да шаљу војно наоружање Украјини.
Директор ЦИА Вилијам Барнс је рекао да “нико не може олако да схвати” изгледе да би Путин могао да употријеби тактичко нуклеарно оружје.
Иако је било каква употреба нуклеарног оружја незамислива за већи дио свијета, према тренутној руској војној доктрини – која се описује као „ескалација ради деескалације“ – Путин би могао да изабере нуклеарну „демонстрацију моћи“ као упозорење Америци. Другим ријечима, за руског лидера је идеја о употреби нуклеарног оружја прилично реална, због чега Запад мора пажљиво да размисли о новим потезима, пише Политико.
Тактичко нуклеарно оружје се често назива оружјем „бојног поља“ како би се разликовало од моћнијег стратешког нуклеарног оружја, али је далеко разорније од конвенционалног оружја. Током Хладног рата тактичко нукларно оружје имало је допринос у распону од десетина или стотина тона ТНТ-а до хиљада тона.
Ово оружје долази у многим облицима: гравитационе бомбе, бојеве главе за рактете кратког домета, противваздушне ракете, ракете ваздух-ваздух и ваздух-земља, противбродска и противподморничка торпеда, па чак и уређаји за рушење или мине. Наводно, најмање тактичко оружје у руском нуклеарном арсеналу има принос од око једне трећине величине бомби Хирошиме или Нагасакија или еквивалентно око 5.000 тона ТНА-а.
Постоји неколико начина на које би се ово тактичко неклеарно оружје могло користити за испаљивање неке врсте “хица упозорења” која је предвиђена у руској војној доктрини. Ове опције долазе са све већим степеном ризика за САД и њене савезнике, као и за Русију.
Сценарио 1: Даљински атмосферски тест
Најмање опасно би било Путиново обнављање надземног нуклеарног тестирања – детонацијом нуклеарне бојеве главе ниског приноса високо изнад Нове земље, старог совјетског полигона на Арктику. Иако би и стварна штета на земљи и радиоактивне падавине били занемарљиви, психолошки ефекат би могао бити огроман.
То би била прва нуклеарна експлозија од стране једне суперсиле откако су нуклеарна тестирања извшена 1992. године и откако је прва бомба детонирала у атмосфери од САД или Русије након што су таква тестирања забрањена споразумом из 1963.
То би такође био снажан подсјетник да Путин има тактичко нуклеарно оружје у изобиљу око 2.000 по посљедње броју – и да је спреман да га употријеби.
Сценарио 2: Атмосферска детонација изнад Украјине
Провокативнија демонстрација била би експлозија моћнијег оружја на ултра-високом нивоу изнад саме Украјине. У тесту из 1962. САД су детонирале X-бомбу од 1,4 мегатона у средњем Пацифику, око 400 километара изнад Земље. Настали електромагнетни пулс неочекивано је угасио уличну расвјету и пореметио телефонску услугу на Хавајима, који су удаљени скоро 1.500 километара.
Слично снажна експлозија изнад Кијева не би била само визуелни догађај, већ би вјероватно гурнула пријестоницу у дуготрајни мрак и тишину, тако што би се искључили сви рачунари, мобилни телефони и друга електраника.
Ефекти би могли да се прошире и на друге земље чланице НАТО-а. Обим оштећења би могао да буде и непредвидив па би могле да буду оштећене и руске комуникације такође.
Сценарио 3: Експлозија на земљи у Украјини
Најопасније и из тог разлога можда и најмање вјероватан сценарио – било би коришћење тактичког нуклеарног оружја за постизање конкретног војног рјешења, као што је ометање испоруке оружја Украјинцима који се боре у Мариупољу.
Алтернативно, Путин би могао да детонира тактичку нуклеарну бојеву главу против војних и логистичких циљева у западној Украјини – на пољопривредним површинама између Лавова и Кијева – након што се људи упозоре да се евакуишу. Чак и најмање нуклеарно оружје би запалило широку област, ако би било детонирао у ваздуху. У зависности од висине експлозије, она би могла да прошири радиоактивне падавине на земље НАТО-а и на саму Русију.
Ако би, умјесто детонације бојеве главе у удаљеној области, Путин напао неки украјински град, то би довело до жртава и уништења имовине слично ономе што смо видјели у Јапану, пошто би радијус оштећења био око 70 одсто онога што је виђено у гађању Хирошиме и Нагасакија.
Иако ниједан од ових сценарија није тренутно вјероватан, они нису ни толико немогући. Изузимајући сценарије могућег скоријег руског пораза, још једног понижења попут губитка водећег брода “Москва” или растућег домаћег незадовољства у Русији због рата – Путин нема ниједан логичан разлог да употријеби тактичко нуклеарно оружје. Међутим, ратови су веома непредвидиви и постоји много преседана.
