Вриједност турске лире пала jе на рекордно низак ниво. Суноврат турске валуте ниjе заустављен ни пола године након смјене тамошњег гувернера централне банке, а последице, коjе осјећаjу и грађани и привреда, само се нижу. Тренутно се за jедан еуро може добити 10,4 лире, док jе прије три године 1 еуро вриједио 5,3 лира.
Континуирани пад валуте истовремено носи и раст цијена и инфлациjе, и такав нови "тренд" данас jе могуће осјетити на готово сваком кораку у Турскоj. Практично, у Истанбулу, омиљеноj туристичкоj дестинациjи многих странаца, скупље jе буквално све - од зачина, преко робе и памука, до коже, обуће и злата.
Само у последњих мјесец дана злато у Турскоj jе поскупјело шест одсто. Грам се прије мјесец дана продавао за око 47 еура, док jе тренутна цијена 50,2 еура. На годишњем нивоу то jе раст од око 20 одсто. Jедна бурма практично jе поскупјела са 250 на 300 еура.
С друге стране, увоз робе из Турске такође jе скупљи, те ће се на удару овог раста цијена, у Србиjи наjвише наћи материjали коjи се користе у текстилноj индустриjи као што су памук и кожа, али и грађевински материjал и многе друге сировине у различитим дјелатностима.
Турска централна банка повећала jе, иначе, прогнозу инфлациjе за краj године на 12,2 одсто, што jе за око три одсто више него што jе стаjало у претходном извјештаjу. И поред тога монетарне власти тврде да ће притисци цијена у jедном тренутку почети да падаjу.
Краjем априла ове године, предсједник Турске jе увео нови локдаун, у покушаjу да спаси туристичку сезону, након што jе отказан велики броj туристичких аранжмана jер jе нагло скочио броj заражених корона вирусом у Турскоj.
Индустриjа туризма практично jе постала сламка спаса за Турску од када jе почела да пада вриједност лире, jер jе новац коjи троше страни држављани у Турскоj кључан у отплати спољног дуга.
Прошле године приходи су пали за вртоглавих 65 одсто, а туристи су у Турску унијели само 12 милиjарди долара, док jе 2019. године у Турску пристигло рекордних 35 милиjарди долара.
Чак и у случаjу да се економиjа опорави, имаjући у виду проjектовани раст турске економиjе коjи jе већи од 5 одсто ове године, туристички сектор jе и даље у великом ризику, и постоjи шанса да се дефицит додатно "надува".
