Неочекивани дио преговора о новоj Влади Њемачке могао би да буде распоред сjедења у парламенту. Наиме, Либерали не желе опет да сjеде поред десничарске АфД, већ би тамо да гурну Демохришћане.
– Учитељице, нећу да сједим поред ње(га)!“. Таквих вапаjа се сви сjећамо из основне школе. Али, када се о распореду сjедења не споре клинци него посланици Бундестага, онда све има бизарну ноту, пише Доjче веле, јавља РТС.
Ђак поред коjег нико неће зове се Алтернатива за њемачку (АфД), десничарска странка око коjе су остале партиjе годинама граде неку врсту санитарног кордона, исклjучуjући сваку могућност сарадње са њима. Радикалноj струjи у АфД то jе потаман, jош jашу на причи да су jедина антисистемска партиjа, а да су сви други дио естаблишмента.
Након избора краjем септембра, у новом сазиву Бундестага биће 735 посланика, што jе рекорд. Због компликованог изборног система, њемачки парламент расте и расте, те jе, после кинеског Народног конгреса, наjвећа скупштина свиjета.
Колико jе познато, у Кини се нико не буни због распореда сjедења, већ се сви сложно окупе jедном у пет година да подрже мудро руководство у Пекингу.
У њемачкоj пак Либерали више не желе да сjеде поред посланика АфД. То мjесто им jе допало jер су посланички клубови у Бундестагу подиjелjени отприлике према партиjском континууму. На лиjевом крилу jе Љевица, па редом иду Социjалдемократе, Зелени, Демохришћани, Либерали и АфД.
" Добацуjу, а то ниjе лиjепо“
– То ниjе било лиjепо искуство – jада се посланик Либерала Франк Зита када прича о сjедењу поред гласних колега из АфД.
Каже, кад год се у парламенту говори о избjеглицама или вакцинациjи, колеге здесна дижу џеву, добацуjу ужасне ствари. Али, ниjе то jедини разлог што би Либерали хтjели ка средини.
– Вjеруjемо да распоред сjедjења покрива класичну шему лиjево-десно, дакле од више социjалистичких партиjа до веома, веома конзервативних. Ми се сврставамо у партиjу центра, либералну, дакле приjе у средини парламента – каже Зита.
У преводу, Либерали би да се миjењаjу са Демохришћанима, то jест да њих гурну удесно. Тако би се усред пленарне сале практично споjили посланички клубови жутих Либерала, Зелених и црвених Социjалдемократа – три партиjе коjе преговараjу о идућоj владаjућоj коалициjи, од милоште прозване семафором, због страначких боjа.
Наравно да се то не допада Демохришћанима, коjи су доживjели историjски фиjаско на изборима, слиjеди им лом у странци, па доживлjаваjу као понижење то што би Либерали jош да им узму столице.
– Мислим да промjена распореда сjедења ниjе неопходна. Ниjе у реду да семафор коалициjа заузме проминентна мjеста усред пленума, а опозициjу гурне у ћошак. Зато одлучно одбиjамо намjере Либерала – каже посланик Демохришћана Патрик Шнаjдер.
Незгодно мjесто на десници
Када се нови сазив Бундестага кроз двиjе седмице (26. октобар) први пут окупи, сjедеће се онако како се сjедjело до сада. Међутим, ако се Социjалдемократе, Зелени и Либерали договоре о наредноj коалициjи, врло jе могуће да ће уважити предлог ових потоњих да се промиjени распоред.
За то jе потребна проста већина гласова у Савjету старешина, коjи чине предсjедник и потпредсjедници парламента, те jош посланика по снази сваке странке, или у пленуму.
– И Социjалдемократе имаjу интерес да гурну Демохришћане ка десном крилу. Jер близина АфД зна да буде токсична. АфД jе странка коjа доводи оне коjи сjеде поред у искушење да се снажно суоче са њима. А то би био прави проблем за Демохришћане, коjи полажу на дистанцу од АфД – каже политиколог Албрехт фон Луке.
