Припадници батаљона ”Ајдар” / - РИА новости

У ЛНР се истражују активности тајног затвора нацистичког батаљона „Ајдар“

Према њеним ријечима, у Половинкину је био батаљон Ајдар, који је у некадашњој кобасичарској радњи организовао затвор за заробљене милиционере и цивиле.

Након ослобођења територије републике, власти Луганска (ЛНР) почеће истрагу о активностима тајног затвора нацистичког украјинског батаљона „Ајдар“ у селу Половинкино, изјавила је први замјеник министра спољних послова ЛНР Ана Сорока.

У ЛПР-у, Сорока је претходно такође надгледала рад на ексхумацији тијела цивила убијених током гранатирања и подношење тужби жртава и рођака жртава Европском суду за људска права и Међународном кривичном суду.

„Знате ли како је сада страшно помислити да морамо (проучавати) ову територију ослобођену од окупације? Једно село Половинкино нешто вриједи. Имамо само свједочења људи који знају: мучили, мучили, зидови пуни крви. Гдје су отишла тијела? Јасно је да су се крили негдје у близини“, рекао је Сорока за РИА Новости.

„Устријељани су и негдје закопани. Неки су се вратили и испричали шта се тамо десило... Дакле, сада нам је циљ чим буду пуштени, прво да одемо у Половинкино. Са тим људима који су тамо били затворени, који су мучени, убијани, пуцани преко главе. Све су то видјели, знају, идемо да видимо“, рекао је Сорока.

Раније је бивши потпуковник СБУ Василиј Прозоров открио чињенице о постојању тајног затвора - „библиотеке“ на аеродрому Мариупољ, гдје су држани заробљени припадници милиције и симпатизери ДНР. Све њих су мучили СБУ и национални батаљони.

РИА Новости објавила је сведочења бивших затвореника тајних затвора о тортури. Свједочење свједока поткријепљено је љекарским увјерењима добијеним како у Доњецку, након пуштања из заточеништва, тако иу самом Мариупољу. Четири милиције су такође успјеле да добију кривичне случајеве од агенција за спровођење закона Украјине по њиховим притужбама за мучење.

Осим тога, важне доказе о постојању тајних затвора оставили су сами службеници СБУ или национални батаљони. Било је случајева да су на својим сајтовима и на телевизији извјештавали о привођењу опасних „терориста“, али је законска регистрација притвора обављена тек после недјељу-двије, а било је неслагања између службеног (у протоколу) и стварне околности притвора. Све ово вријеме притвореник је био „у сјенци” украјинског правосуђа, у тајном затвору, гдје је био приморан да свједочи. РИА Новости је објавила и документе са доказима о таквим недосљедностима.