Šef Ujedinjenih nacija rekao je da skoro svi Avganistanci nemaju dovoljno hrane, a neki su pribjegli "prodaji svoje djece i djelova tela" da bi dobili novac za hranu.

Ta izjava generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša dio je dramatičnog poziva svjetske organizacije i nekoliko bogatih zemalja koje žele da pomognu Avganistancima čija se sudbina pogoršala otkako su se talibani vratili na vlast prošle godine.

Gutereš je počeo virtuelnu konferenciju koju su podržale Velika Britanija, Njemačka i Katar, nastojeći da postigne napredak ka najvećem finansiranju UN pomoći jednoj zemlji: 4,4 milijarde dolara.

To je izrazito ambiciozan cilj kada je veliki dio pažnje svijeta usmjeren na ruski rat u Ukrajini, a neke bogate države su zamrznule skoro devet milijardi dolara avganistanske imovine u inostranstvu, tako da Talibani ne mogu da joj pristupe.

S obzirom na to da je Avganistan u iscrpljujućoj humanitarnoj krizi, privreda je u slobodnom padu, oko 23 miliona ljudi suočava se sa akutnom nesigurnošću snadbijevanja hranom, kažu UN.

Bogate zemlje su pokušale da finansijski pritisnu talibane u nadi da će podstaći željene reforme.

Šef UN je naveo da u Avganistanu 95 odsto ljudi nema dovoljno hrane, devet miliona ljudi je u opasnosti od gladi, a po procjeni UNICEF-a više od milion teško neuhranjene djece je "na ivici smrti ako hitno ne bude akcije".

"Ljudi već prodaju svoju djecu i dijelove tela da bi prehranili porodice", rekao je Gutereš.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus rekla je da će njena vlada ove godine dati 286 miliona funti (380 miliona dolara) pomoći. Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok rekla je da je njena zemlja povećala pomoć na 200 miliona evra (220 miliona dolara). Katar je rekao da je doprinio s 50 miliona dolara poslednjih mjeseci i obećao još 25 miliona.

Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, rekla je da su Sjedinjene Države najavile skoro 204 miliona dolara za finansiranje humanitarne pomoći za Avganistan.

Stanje se pogoršalo ;za Avganistance i usled najgore suše u poslednjih nekoliko godina i vrtoglavih cijena hrane izazvanih posledicama ruskog rata u Ukrajini, ključnoj evropskoj žitnici.