U vrijeme kada se svijet suočava sa agresijom bez presedana na jednu suverenu i nezavisnu zemlju, Evropska unija treba da se angažuje više, a ne manje, na Zapadnom Balkanu, stoga namerava da nastavi snažnu političku i finansijsku podršku regionu, uključujući Srbiju, na putu ka EU, naveo je Komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Varhelji je tako odgovorio na poslaničko pitanje konzervativca u Evropskom parlamentu o usaglašavanju Srbije sa spoljnom politikom EU i pomoći koju država dobija.

Evroparlamentarci su u pitanjima upućenim komesaru naveli da je u izvještajima o Srbiji zapaženo da nije bilo napretka po pitanjima koncentracije moći, političkog uticaja i korupcije, a da se Beograd nije uskladio sa politikom EU prema Rusiji, za razliku od drugih zemalja Balkana.

Varhelji je na to podsetio da je Srbija glasala za deklaraciju EU 22. februara i rezoluciju Generalne skupštine UN od 2. marta, kojim se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu, kao i da je podržala rezolucije UN od 24. marta i 7. aprila o humanitarnim posledicama agresije, odnosno isključivanju Rusije iz Saveta za ljudska prava.

- Komisija očekuje da Srbija nastavi da pokazuje posvećenost tako što će se postepeno usklađivati sa restriktivnim merama EU, uključujući onim usmerenim prema Rusiji, u skladu sa deklarisanim strateškim prioritetom EU integracija i pregovaračkim okvirom EU-Srbija - naveo je Varhelji u pisanom odgovoru.

Evropska komisija je u potpunosti posvećena poštovanju vladavine prava i osnovnim pravima i očekuje isto od zemalja kandidata, uključujući Srbiju, kako u kontekstu pregovora o priključivnaju tako i kod implementacije pretpristupne pomoći, dodao je on.