Хиљаде Јермена одало пошту жртвама / Курир

Бајден признао геноцид над Јерменима

Историјски потез лидер САД

Амерички предсједник Џозеф Баjден признао jе јуче масакр на Jерменима за вријеме Отоманског царства 1915. године као геноцид, чиме jе постао први лидер САД коjи jе геноцидом означио смрт око 1,5 милиона Jермена.

– Американци одаjу почаст свим Jерменима коjи су погинули у геноциду започетом прије тачно 106 година – навео jе Баjден поводом годишњице тог масакра. Неименовани амерички званичник рекао jе да jе ријеч о одавању поште жртвама, а не о покретању неког спора, алудираjући на Турску, коjа негира геноцид.

Око 30 земаља признало jе таj масакр као геноцид, а у Jермениjи jе јуче био Дан сјећања на те жртве.

Историчари процјењуjу да jе у Османском царству током и послије Првог свјетског рата убиjено 1,5 милиона Jермена, што стручњаци сматраjу првим геноцидом 20. вијека.

Наследница царства, Турска Република, проглашена 1923. године, негира да jе то био геноцид, већ да су то само жртве грађанског рата и немира током распада Отоманског царства, чиjи jе броj преувеличан и да jе погибиjе било на обје стране. Турска тврди да jе тада погинуло између 250.000 и 500.000 људи.

Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу jе на Твитеру реаговао на Баjденову изjаву, рекавши да „изрази не мијењаjу историjу“, jавља турска државна агенциjа Анадолиjа.

– Неће нас нико учити нашоj историjи. Политички опортунизам jе наjвећа издаjа против мира и правде. У потпуности одбацуjемо ову популистичку изjаву. #Догађаjи1915” – написао jе Чавушоглу.

Бијес према Турској порастао након сукоба у Нагорно-Карабаху

Бијес Jермена према Турскоj jе порастао од када jе jесенас Jермениjа поражена у сепаратистичкоj области Нагорно-Карабах од стране Азербеjџана, који jе подржала Турска.

Таj сукоб, коjи jе избио у септембру и завршио се шест недјеља касниjе, послије примирjа потписаног уз посредовање Русиjе, јерменски премиjер jе означио као азербеjџанско-турску агресиjу, чиjи циљ jе уништење jерменских трагова у Нагорно-Карабаху.

– Експанзионистичка турска спољна политика и њене териториjалне аспирациjе према Jермениjи су доказ поновног рађања њихове геноцидне идеологиjе. Jерменофобиjа jе суштина пантурцизма, и данас можемо да видимо наjгнусниjу манифестациjу тога у Азербеjџану – навео jе Пашиниjан у саопштењу обjављеном у суботу уjутру.

Хиљаде Jермена су са свијећама и цвијећем у руци прошли Jереваном до главног споменика да обиљеже 106. годишњицу масакра Jермена за вријеме Отоманског царства.

Људи су од центра града ишли до мемориjалног центра посвећеног жртвама, да обиљеже Дан сјећања. Jермениjа, око 30 земаља свијета и заjедница историчара сматраjу да jе то геноцид, али таj термин оштро одбацуjе Турска.

Масакр Jермена, коjи jе за вријеме Отоманског царства почињен између 1915. и 1917. године, Jермениjа сматра геноцидом у коме jе убиjено милион и по људи. Анкара одбиjа употребу термина геноцид, наводећи да су жртве резултат грађанског рата и глади, а не систематског убиjања, а такође тврди да jе броj погинулих Jермена преувеличан.

Воjници, вјерски званичници, жене са дјецом, државни званичници, међу коjима и премиjер Никол Пашиниjан, дошли су да одаjу почаст страдалима код мемориjалног споменика, као што jе традициjа у Jермениjи сваког 24. априла, дана почетка масакра 1915. године.

Поглавар Jерменске апостолске цркве католикос Карекин Други одржао jе мису поред споменика.

Француски предсједник Емануел Макрон jе у поруци свом jерменском колеги Армену Саргсиjану рекао да су његове мисли са Jермениjом на 106. годишњицу масакра. Макрон jе посјетио споменик сјећања на геноцид над Jерменима у Паризу.

У петак увече је око 10.000 људи прошетало Jереваном с бакљама да одаjу почаст жртвама масакра.