Цијене нафте спустиле су се у сриједу на међународним тржиштима према 82 долара будући да је раст залиха у Сједињеним Америчким Државама пригушио страх од недовољне понуде.

На лондонском тржишту цијена барела је пала 40 центи у односу на претходно затварање, на 82,16 долара, док је на америчком ослабила 35 центи на 78,58 долара, преноси SEEbiz.

Тржишта је на почетку седмице уздрмала одлука Организације земаља-извозница нафте и њених савезника о тек постепеном повећању снабдијевања у идућим мјесецима, упркос позивима потрошача попут САД-а да испоручују знатно више барела како би подмирили већу потражњу.

OPEC+ планира у новембру да повећа производњу за само 400 хиљада барла дневно, успркос процјени техничког одбора да ће до краја године на тржишту недостајати око 1,1 милион барла дневно, а у идућој години можда и 1,4 милиона.

- На помолу је енергетска криза будући да зима на сјеверној хемисфери није још ни почела, а то припрема терен за још више цијене нафте- рекао је Stephen Brennock из брокерске куће ПВМ.

Цијене нафте порасле су ове године више од 50 одсто, појачавајући инфлаторне притиске који би могли зауставити опоравак економије од пандемијске кризе. Европа биљежи рекордно високе цијене природног гаса, а тренд слиједе и цијене угља великих извозника.

Узлазни тренд цијена нафте зауставио је податак Америчког института за нафту да су залихе сирове нафте у САД-у у прошлој седмици порасле готово милион барела, сигнализирајући посустајање потражње.

Пажња тржишта сада се преусмјерава на владин извјештај о залихама како би се утврдило хоће ли потврдити АПИ-јеве податке.

Одвојено је ОПЕЦ објавио да је барел референтне корпе нафте његових чланица у уторак коштао 80,43 долара, што значи да је поскупио 2,18 долара у односу на претходни дан трговања.