Уредница мр Наталиjа Ђалетић говорећи о "Улици слободе" истакла jе да jе доминантни умjетнички поступак у овом роману "измишљање из искуства" коjи jе био и стваралачки принцип Ернеста Хемингвеjа.
– Овим поступком постављено jе питање о двоjном статусу умjетничке прозе, њеноj укориjењености у пишчево животно искуство као одлучуjућем формативном утицаjу, с jедне, и њеноj утемељености на миметичком представљању, с друге стране. Аутобиографиjа jесте темељ из коjег настаjе умjетничка проза али, истовремено, представља и фигуру читања за аутора коjи аутобиографске факте и чињенице обликуjе у нову, романескну стварност, претвараjући аутобиографиjу у аутофикциjу - казала је Ђалетић. Она jе истакла да jе нарациjа дубоко лирска.
Професорица подгоричке гимназиjе Александрина Вуjачић истакла jе да је права Улица слободе ставила печат и на њен живот те да jе, на себи своjствен начин, обликовала судбине свих оних коjи су осамдесетих шетали подгоричким корзоом.
– Када смо већ стигли до књиге, додала бих да њене странице нисам, нити сам могла, читати као инжењер, већ само и искључиво као девоjка коjа jе у своjе дјевоjаштво закорачила управо преко корзоа те, такве, тадашње Улице слободе, али и као жена коjа коjа jе, без изузетка, у свакоj причи препознала или себе или неког себи блиског - казала је она.
На промоциjи су читани одломци из романа Улица слободе, а са ауторком Тањом Вуjовић разговарала jе Станка Станоjевић.
– Живимо у времену када су вриjедности маргинализоване. Оне праве вриjедности, коjе боjе живот, скромност, поштење, љубав, потиснуте су. То ниjе добро. Сав таj потрошачки, прилично порозан свиjет у ком живимо, мало по мало крњи душу човjека - казала је ауторка.
А.Ћ.