/ На сцени подгоричког КИЦ-а

Џез је најдемократскија музика

„Мјесеца поштовања џеза” у Црној Гори у знаку концерта „Balkan Youth Jazz Orchestra”

Џез повезује људе, то је најдемократскија музика на свијету, каже професор Антониjо Китановски, један од два диригента „Balkan Youth Jazz Orchestra”, ансамбла који чине млади џез музичари из неколико балканских држава.
– Џез јесте амерички, комбинује више музичких традиција и управо његова виталност лежи у томе. У његовој основи су спој музике и ритмова Африке и Америке. Али, не значи да мораш бити Афро-Американац да би свирао џез. Свако може да свира џез. Демократичан је и у односу на узраст, свирају га и воле и стари и млади. Код џеза је само важно да ли имаш нешто да кажеш и оно што носиш у себи – објашњава џез диригент и декан Музичке академије Универзитета „Гоце Делчев” у Штипу.
Џез је на Балкану био извођен још у првој половни 20. вијека. Свирао се још и у рату, познато је да је током НОБ-а постојао биг-бенд који је водио Бојан Адамич, подсјетио нас је Китановски.

Склапање пријатељстава и повратак на сцену

Крагујевчанин Никола Цветковић са великом радошћу се придружио ансамблу „Balkan Youth Jazz Orchestra” јер, како каже, свирање са колегама из региона је велико искуство.
– Ријетко када имамо прилику да се сусретнемо са програмом састављеним од домаћих џез аутора. И дружење сматрам једним од најважнијих фактора овог пројекта, јер сам упознао људе са којима ћу сигурно остати у контакту. Прилика да свирам на сценама гдје досад нисам свирао, посебно је задовољство – казао је за „Дан” Цветковић.
Његов колега Лесковчанин Данило Митић студент џеза на београдском ФМУ истиче да је ово важан пројекат за њега јер упознаје колеге са Балкана и склапа пријатељства за шта, каже, на Балкану и нема много прилика.
– А и ово је сјајна прилика да се попнемо на сцену, подсјетимо се наступа и сјетимо се како је то све изгледало кад је све било нормално – рекао је Митић.

Данас је ова музика заступљена свуда, а ушла је у образовни програм академија и музичких школа готово у свим државама у региону.
Настао као заједнички пројекат институциjа „Jazz Art” из Подгорице, Факултета музичке уметности у Београду и Музичке академиjе Универзитета „Гоце Делчев” у Штипу, „Balkan Youth Jazz Orchestra” је у два наступа у Црној Гори, Подгорици и Цетињу, обиљежио Међународни дан џеза и означио завршницу „Мјесеца поштовања џеза” у нашој земљи.
Током ова два концерта „Balkan Youth Jazz Orchestra” нам је представио тотално балкански програм, репертоар састављен од композиција савремених младих џез аутора са Балкана. Како каже Китановски, управо је овај и овакав репертоар један од темеља овог пројекта.

Прилика за учење

– Дивно ми је ових дана. Осјећам наклоност свих чланова оркестра и пријатно ми је као код куће. Сматрам да сам срећна што сам члан овог оркестра. За мене ово је одлична прилика да видим о осјетим како ће изгледати мој посао џез музичарке у будућности – казала је Лаора Ћосе, из Албаније. Београђанка Јана Ђорђевић је заљубљеница у џез и страст коју осјећа према овој музици натјерала је да сама учи.
– Много сам научила током претходних дана дружећи се и вјежбајући са оркестром. Професори су ме бацили у ватру, на чему сам им захвална, а искуство је сјајно – казала је она.

Китановски истиче да и овај оркестар доказује да џез код нас и те како има будућност, и нада се да ће државе у региону увидјети његов квалитет и поруку коју музиком проноси Балканом.
– Радећи са овим младим музичарима, по ко зна који пут сам схватио да је за џез потребна страст. А, они је имају. Џез је музика у коју се заљубиш на прво слушање. А, они су сви заљубљени. Осим тога, џез је све заступљенији на факултетима, музичким школама. То гарантује будућност – казао је Китановски.
Други руководилац „Balkan Youth Jazz Orchestra” диригент Владимир Николов, шеф Одсjека за џез и популарну музику на Факултету музичке уметности у Београду, је нагласио да је публика у овом циклусу наступа „Balkan Youth Jazz Orchestra” више пута имала прилику да чује веома разнородну музику, па поред џеза има и рока, класике и других жанрова.
– Трудили смо се да имамо разнорону музику, да свако пронађе нешто за себе. Џез код нас има будућност само ако његујемо оваке пројекте и ако га представљамо заједно, јер свака балканска земља понаособ, по мом мишљењу, нема довољно џез публике нити је кадра да запосли онолико џез музичара колико их има на располагању у нашем региону – објашњава Николов.
Првобитно у овом оркестру требало је да буду поред музичара из Црне Горе, Србије, Сјеверне Македоније и Албаније и БиХ и музичари из Хрватске, Румуније, Словеније и Косова, али од планираног састава овог пута се одустало због пандемије вируса корона.
Николов је изразио наду да ће се након епидемије оркестар поново окупити и попунити састав и из оних земаља у региону које су сада изостале.