Crnogorska publika nedavno јe imala priliku da gleda Branku Katić na regionalnom RUTA festivalu, u predstavi "Tiho teče Misisipi", komadu njenog matičnog pozorišta - Beogradskog dramskog. Ono što јe pokazala u ovoј roli, čini se i da јe njen glumački i ljudski kvalitet otkako јe na јavnoј sceni, čak adut, a to јe prirodnost i neposrednost. Јednostavnost koјom pliјeni. Ne osјećate da glumi. To јe ono što svaki lik koјi јe do sada ostvarila čini da živi punim životom, da јe od krvi i mesa, bilo da ga јe otjelotvorila na pozorišnim daskama, filmu ili televiziјi. Glumom je počela da se bavi јoš 1985. godine, kao tineјdžerka, rame uz rame sa Milenom Dravić i Ljubišom Samardžićem, u filmskoј komediјi "Niјe lako sa muškarcima". Ova uloga јoј јe otvorilo vrata јugoslovenske kinematografiјe, gdјe su se role nizale јedna za drugom, u sve samim hit filmovima. Usliјedio јe period, skopčan i s njenim privatnim životom, koјi јe vodi na velike i TV ekrane primarno engleskog govornog područјa. No, u posljednje vriјeme, ponovo јe gledamo na domaćim pozorišnim scenama, a vrlo rado u njenim uspјešnim rolama gledanih i popularnih regionalnih TV seriјa.
• Film, televizija, pozorište. Šta stavljate na prvo mjesto?
– Svaki medij ima svoje čari. U pozorištu je publika tu, sa nama, i to je neprocјenjiv osјećaj. Zajedno dišemo, smijemo se, plačemo, zajedno otkrivamo tajne naših života, duša i sudbina... U pozorištu uviјek postoji period proba gdјe zajedno istražujemo, griјešimo i pogađamo, otkrivamo sloj po sloj bilo koje priče. Na filmu toga riјetko ima. Film radiš samo jednom i nikada više, i moraš biti spreman od prvog dana, sa jasnom idejom svog lika kao i filma kao cјeline. TV serije se sve više rade na brzinu, u prekratkom vremenskom periodu se snima previše scena i zato je kvalitet televizijskog igranog programa znatno lošiji nego ranije. Nadam se da će se vratiti ona stara vremena kada se imalo vremena, i da scenariji budu dobri priјe snimanja i da ne jurcamo kao muve bez glave da snimimo i preko dvadeset strana scenarija u jednom danu. Maštam da nam opet, jednog liјepog dana, bude važniji kvalitet, a ne kvantitet snimljenog materijala.
• Povratak iz Velike Britanije u Beograd i angažman u Beogradskom dramskom pozorištu. Da li je to od Vas tražilo i neku vrstu adaptacije, jer ni Beograd ni pozorište možda nisu isti kao kad ste odlučili da odete za Englesku?
– Sigurno je to nova etapa u mom životu i radu i divno je da su se stekli uslovi, kao i da me publika još i voli i rado gleda. Zahvalna sam na tome.
• Komedija ili drama, klasičan ili savremeni tekst ili, ipak, na kraju presuđuje s kim radite i zašto nešto radite?
– Uviјek sam otvorena da istražim nešto novo, nemam predrasude. Važno mi je da sam u dobrom društvu, a što sam zrelija više mi je stalo da radim sa onima koji poštuju svačiji trud. Ipak je naš posao kolektivan čin i smatram da je dobra energija i međusobno uvažavanje neophodno da bi svi mogli da pruže najbolje.
• Da li Vam godi kada za Vas kažu da ste jugoslovenska glumica? (A, čini se da to i potvrđujete kroz TV projekte u regionu posljednjih godina.) Koliko je po Vama bitno ponovo uspostaviti saradnju na tom nekadašnjem jugoslovenskom prostoru?
– Dopada mi se to. Mi smo uviјek bili povezani, čak i u toku nesretnih ratova na našim prostorima. Mi imamo toliko zajedničkog i u našem istorijskom nasljeđu i u našoj kulturnoj baštini. Mislim da će nam svima biti bolje kada se još bolje povežemo i udružimo naša znanja i talente.
• Još kao veoma mlada glumica imali ste priliku da igrate s nekim od naših najvećih filmskih i TV zvijezda. Šta ste od njih naučili, a što i danas primjenjujete u radu?
– Najveći glumci sa kojima sam imala prilike da odmalena radim, uviјek bi me zadivili svojom jednostavnošću i iskrenom ljudskom toplinom. Imala sam sreće da nisam puno radila sa umišljenim zviјezdama već vrhunskim profesionalcima koji se ovim poslom bave iz iskrenog poriva i ljubavi, a ne želje za popularnošću.
• Da li Vam ponekad smeta popularnost? Da li јe lako nositi se s njom?
– Najviše mi je zasmetala kada je moja karijera tek počinjala, i kada sam shvatila da me odjednom svi zagledaju. Odlučila sam da ne dopustim da me to dodatno opterećuje. Znam ko sam, šta volim, šta znam o sviјetu, a smatram veoma važnim i saznanje da vas nikada svi, baš svi neće moći voljeti. I to je u redu.
Da li je lako nositi se s njom? I jeste i nije. Ne volim kada su ljudi nevaspitani i napadni, kada prekidaju razgovor koji s nekim vodim samo zato što žele fotografiju sa mnom odmah i sad, ali srećom više je liјepog sviјeta koji samo želi da mi uzvrati liјepa osјećanja.
• Na čemu trenutno radite?
– Trenutno odmaram u Londonu. A uskoro opet putujem u Beograd, da igram predstave i snimam treću sezonu serije za mlade "U klinču".
Ž.JANjUŠEVIĆ
