На промоцији ,,Гласа Холмије'', у бјелопољском ,,Српском клубу'' о његовом значају је говорио Бранислав Оташевић, предсједник Издавачког савјета, који рекаода је прије десет година изашао први број часописа који је покренуо Горан Киковић, са групом ентузајиста и родољуба, који су се супроставили антисрпској полититици владе Мила Ђукановића.
- Хоћу овом приликом у својству предсједника Издавачког савјета да искажем да сам задовољан уредничким радом колеге Горана Киковића и са мисијом коју је ''Глас Холмије'' имао свих ових десет година и са 53 броја која су изашла до нашег првог јубилеја. Од почетка сам имао став да ваља да подржимо часопис ''Глас Холмије'', као израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Очигледно да се након деценију постојања наш часопис истакао и да су га препознали не само у нашем крају, већ и у Црној Гори. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, да може израсти до овог нивоа када су прилози који су објављени у нашем часопису проглашени за најбоље у Црној Гори''.
О књизи ''Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату. 1912-1918.'' Оташевић је казао да је ,,пред нама рукопис Горана Киковића, професора и истраживача прошлости српскога народа на горњем току Лима, али и шире, која својим садржајем плијени пажњу љубитеља историјске ријечи, али и обичних читалаца''.
-Монографија је приређена са именима хиљаде Васојевића која се први пут јавно објављују на једном мјесту. Ова монографија даје информације о свим погинулим и умрлим војницима из долине Лима које су својим дјеловањем, личном храброшћу и разборитошћу дали своје животе на достојан начин како у борби против Турака за ослобођење од вишевјековног ропства, тако и у борби против аустоугарске окупације. Ова вриједна књига, плод дугогодишњег истраживања и научно-историографски заснована на документима, пружа обиље података који се први пут објављују сажето, тематски интегрисани на једном мјесту, што читаоцу омогућава лако поимање историјских прилика и разумијевање улоге истакнутих протагониста у њима.
Оташевић даље каже да у ,,тематској разуђености штива монографије налазимо многе, први пут поменуте и у историографији недовољно обрађене личности''.
- Кроз редове ове књиге провијава став о вриједностима у друштву уопште. Види се с једне стране напор, самоодрицање наших предака у жељи да дођу до слободе, скидање јарма ропства с врата, патриотизам до неслућених граница праћен самоодрицањем.Сâм аутор је написао више радова и књига на ову тему која су позитивно оцијењене од критике и прихваћене од читалачког аудиторијума. Простор је вјечити оквир живота, иако је у суштини бесконачан, као што је и бесконачна људска мисао. Горан Киковић у свом стваралачком поступку настоји да га упозна што је могуће свестраније и у корелацији са квалитетом живљења човјека и људским заједница у њему. Своја виђења износи у разним приликама и разним поводима.
Књига није много обимна , али по питањима која су у њој покренута врло интересантна, па док се чита изазива размишљања, компарације па и лична одређења. Она је допринос објективном тумачењу времена у прошлости и садашњости, објективна анализа о узроцима и посљедицама догађаја, чиме помаже разумијевање истих.
Идеја да се појави ова књига дошла је као жеља да се што више историјског материјала сабере и да се објави историјска слава српске војске која је у времену Балканских ратова и Првог свјетског рата чинила чуда од јунаштва, а српски народ се послије 457 година ослободио турског јарма и зулума и исто тако јуначки дочекао аустороугарског окупатора.
Циљ појављивања ове вриједне монографије јесте да се великим мозаиком догађаја и личности оствари богат сазнајни и емотивни доживљај који је, донекле, и мемоарског карактера, јер се у њој налазе имена погинулих и умрлих предака и њихове биографије.
Књига осликава драму и славу српског народа и хронолошки обухвата тематски одабране текстове у којима су доминантни етички елементи као што су: хуманизам, оптимизам, епски менталитет као и интелектуални успон који служи за понос роду српскоме. Књига има сазнајно-научни карактер, а основни њен мотив је доживљај једног херојског времена и његових главних актера у дужем периоду. Аутор одаје почаст и дивљење прегаоцима који су у ратним условима сачували од заборава свој понос, јер треба замислити изгладњелог ратника који сједећи на снијегу албанских гудура, ''руком коју не осјећа, биљежи свој живот''.
Читајући ову књигу која својим насловом говори да су преци и потомци повезани, јер без сазнања о прецима, која нам аутор зналачки сјајно представља, не бисмо знали за славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца... Овом књигом аутор нас подсјећа да смо народ снажног надахнућа и моралног наслеђа, са великим интелектуалним дометима, да смо храбар народ који живи и опстаје и у најтежим временима ропства. Кроз обиље докумената књига нам даје слику о тим бурним историјским догађајима и за њу се може рећи да је својеврсни музеј Васојевића, натопљен лирском љубављу.
И овом књигом Горан Киковић је, ношен урођеним, побуњеничким рефлексом, устао против заборава који се усађује последњих деценија и у наше биће. Зато је велика мисија ове књиге да нас зближи са нашим узорним прецима, да памтимо њихова имена и не заборавимо њихова високоетична дјела'' - закључио је Оташевић.
О часопису ''Глас Холмије'' након десет година своје мишљење је дао главни и одговорни уредник Горан Киковић који каже да за ове године излажења и кроз ''свега'' 54 броја Глас Холмије се наметнуо не само као поштовалац васојевићких и црногорских историјских вриједности, него и вјерни хроничар и тумач савремених друштвених тема и дилема.
-Подсјећањем на њих и одговорном презентацијом аутентичних историјских докумената, часопис на најбољи начин разобличава фалсификате разноразних школованих и иних историчара, који би да Црну Гору и Васојевиће измјесте из свог темеља.Најчешће стручно или публицистички сасвим коректно обрађеним занимљивим темама и ''откривањем'' недовољно познате архивске и научне грађе, подсјећањем на значајне догађаје и знамените личности, али и афирмисањем наших стваралаца, првенствено младих, ''Глас Холије'' сигурним кораком улази у домове Васојевића и људи поријеклом из Лимске долине, тако да је све више читалаца који са наглашеном знатижељом ишчекујемо нови број часописа. Јер, како то на једној промоцији неко лијепо рече, часопис доноси ''вијести које нијесу за један дан, које трају и прикључују се традиционалним вриједностима''. Није, међутим, довољно да се афирмисањем ''традиционалне културне и научне баштине нашег народа'' ''Глас Холмије'' задржи само нивоу завичајног гласила (иако је то непроцјењиво значајно), него се сталним унапређивањем садржаја и квалитета мора изборити и за високо мјесто на културној мапи Црне Горе и (зашто да не?) уопште простора на коме се српски твори и разумије, па и шире.'' -закључује Киковић.
Учествовали су и пјесници Душко Недовић,Радован Обрадовић,Рајко Бошковић,Свето Перишић,Радосав Лековић и народни гуслар Влатко Вуковић.
