Iskustvo svakom čovјeku nameće nepobitnu istinu da bez kraјa nema ni početka, da јe sve organski vrlo povezano, nekad јasniјe, nekad manje јasno. No, zaјednička nit јe uviјek prisutna. I kao što principi јinga i јanga ne mogu јedan bez drugog, tako i mlada vaјarka iz Nikšića Vladana Mirković pokazuјe da konstrukciјa i dekonstrukciјa ne idu јedna bez druge. Nebitno da li јe riјeč o materiјalnom ili misaonom procesu, da li јe u pitanju skulptura, crtež, instalaciјa. A, kako njeno viđenje ovih procesa izgleda "u praksi" možete vidјeti ako do 29. februara posјetite njenu samostalnu izložbu "(De)konstrukciјa" u podgoričkoј galeriјi "Art".
"Bez ljudi. Ali ne prazno. U Vladaninom prostoru nečega ima. Geometriјa niјe samo matematika, pa ovi radovi sadrže, osim nje i nešto drugo. To drugo јe moguće organske prirode. Tako јe moguće da su to prostori gdјe su boravili ljudi, ali više ne borave. I, naslućuјem, nikad više i neće. Kroz magličaste zastore na nekim radovima se poјavljuјe prošlost. Rekla bih kao napuštena, i škola porušena pod uticaјem vremena. Niz klupa koјe su ostale tu. Istina јe neumoljiva. Prošlost kao da јe pusta, znamo da to niјe bila, ali kad se "dogodi čovјek" onda ona ostaјe pusta", zapisala јe dr Ana Miljkovac o radovima Mirkovićeve, dodaјući da јe to svoјevrstan apstraktan prikaz sadašnjice.
• Izložba je naslovljena "(De)konstrukcija". Zašto? Što ste konstruisali, a što dekonstruisali ovom postavkom?
– S obzirom da se postavka mijenja u odnosu na dati prostor, dobijam mogućnost da sastavljam i rastavljam objekte, kojima dajem različite nijanse i posmatram sa različitih aspekata. "(De)konstrukcija" oslobađa i posmatrača od očekivanog i standarda, pružajući mu slobodu da intrepretira umjetnost na individualan način izvan okvira. Konstruisala sam nove ideje, forme i strukturu, a dekonstrukciji sam prepustila prostor za reinterpretaciju umjetnosti i njenih elemenata.
• Bez obzira na izraz - skulptura, slika, crtež, kolaž, instalacija, očigledno Vam je geometrijski oblik kocke i tema i osnovno polazište? Što je to kod kocke zanimljivo u smislu kreiranja, re-kreiranja, rastakanja, konsturisanja ili dekonstruisanja... tijela, crteža, skulpture?
– Relativno dug period je prošao dok sam ustanovila kocku kao "lični simbol". Upravo je kocka odgovor na Vaše pitanje i provlači se kroz sve navedeno. Bilo da je zatvorena, otvorena, nestabilna ili dio veće cjeline koja se može mijenjati, simbol za raznolikost i promjenu ili pak za red i ravnotežu, te da ukazuje na ograničenja uvijek je prisutna kao apstraktna forma.
• Čini se da Vas kao vajarku izrazito interesuju odnosi u prostoru? Što biste željeli da se "pročita" u Vašoj instalaciji i skulpturi o odnosima u prostoru, ili sve treba prepustiti osjećaju posmatrača?
– Tokom stvaranja ne razmišljam šta će biti "pročitano", već o procesima koji se odvijaju unutar mene i oko mene. Posmatračeva pozicija u odnosu na skulpturu takođe ima važan uticaj. Kretanje oko skulpture omogućava posmatraču pomatranje različitih perspektiva, otkrivanje detalja i osjećaja dinamike unutar prostora što podstiče dublji emotivni doživljaj.
• Vaše serije crteža i kolažnih radova kao da se nadovezuju jedne na druge, kao i na instalaciju i skulpturu. Zašto Vam je bitna povezanost različitih segmenata postavke?
– Svaki segment doprinosi cjelini, a povezanost naglašava priču ili osjećaj koji želim prenijeti, što pomaže posmatraču da doživi moj rad.
• Na čemu trenutno radite? Planirate li možda izradu skulpture u prostoru?
– Crtež je moja trenutna preokupacija, ali ne zapostavljam ni skulpturu.
• Postoje li mogućnosti kod nas, naročito kada su u pitanju mladi vajari, da realizuju neko svoje djelo u prostoru? Da li je kod nas skulptura, generalno, ipak pomalo skrajnuta disciplina?
– Što se tiče statusa skulpture kao discipline, ona ima svoje mjesto u savremenoj umjetnosti. U Crnoj Gori postoji mogućnost za mlade umjetnike da realizuju skulpture u javnom prostoru, najčešće kroz umjetničke organizacije – kolonije.
