Омиљени jе драмски умjетник, незаобилни дио дjетињства и сазриjевања генерациjа стасавалих у бившоj Jугославиjи, филмофила као и љубитеља телевизиjе и позоришта. Глумац Бранко Цвеjић успиjевао jе да избалансира кариjеру у сва три простора глуме. И то jе тако већ више од 50 година, од његових гимназиjских дана и првог поjављивања на филму. Накупљено искуство искристалисало се, тако да разговараjући с њим о умjетности, глуми, у ствари слушате о животу, о ономе што jе битно, што jе суштина.
• Под рефлекторима сте више од 50 година. Што jе пресудно да би умjетник, глумац имао тако дугу, континуирану кариjеру – срећа, упорност - посвећеност, љубав.... или нешто сасвим друго?
– Вjероватно све то заjедно кад се смиjеша може да се узме као разлог толико дуге кариjере. А, глумац jе глумац док год jе жив. Наравно, неко жели да прекине раниjе, а неко игра до краjа, уколико наравно постоjи интересовање за њега. Потребно jе да глумац ужива у томе што ради. Док ужива у глуми, глумац и траjе. Наравно, упорност се не може пренебрегнути, а ту jе и моменат доказивања, кроз сваку нову улогу. И, мора ипак да постоjи мало среће.
Знате, када су питали нашег великог драмског писца Александра Поповића како се прави велика представа, он jе рекао: „Па то jе врло jедноставно, мора прво да постоjи одличан текст, затим одличан продуцент и позориште, редитељ коjи зна што хоће и коjи ће да одабере наjбоље глумце, да има доста пара да се све то реализуjе, а онда на краjу, ако да Бог“. Шалим се помало.
• Колико се Ваш приступ глуми – послу (занату, професиjи), jеднако као и глуми – умjетности, промиjенио у односу на Ваше почетке?
– Да ли се то разликуjе у односу на моjе почетке, заиста не знам. Почео сам од малих улога, и постепено дошао до великих, озбиљних улога. Када сте млад глумац много више постоjи потреба да се докажете, ви се „приказуjете“, да вас види критика, да публика и колеге примиjете да постоjите. Послиjе тога, све више jе присутна одговорност да то што радите урадите на наjбољи могући начин, jер се то и очекуjе од вас, а с обзиром на реноме коjи сте изградили.
• Може ли се глумачки позив анализирати - демистификовати, да ли jе то пожељно и поштено, према глумцима и према публици?
– Можда би се приjе требало причати о мистификациjи глуме. Морате имати озбиљан занат у рукама да бисте се бавили глумом, а ако хоћете да се умjетношћу бавите на високом нивоу, онда морате да имате jош нешто, и jош нешто, и jош нешто… На краjу, постоjи оно нешто посебно, што не може да се дефинише. Постоjи занимљива анегдота везана за рад на филму „Маратонац“, односно разговор између Лоренса Оливиjеа и Дастина Хофмана. Хофман jе сваки дан од хотела до студиjа долазио на снимање трчећи, ниjе ишао колима. И наравно, улази сав задуван. Оливиjе га jе тако jедан дан питао: „Колега, зашто толико трчите и замарате се приjе снимања?“ Хофман му jе на то одговорио: „Морам да дођем спреман за оваj филм. Филм се зове ‚Маратонац‘, и jа зато трчим.“ Оливиjе га мало погледа и упита: „А што не пробате мало с глумом?“
• Колико jе популарност пожељна у послу глумца? Вас прати од самих почетака, а ни данас Вам ниjе страна...
– Данас, кад постоjи мноштво телевизиjа, на коjима има мноштво сериjа, филмова, нормално jе да будете познати. Ако нисте познати, онда као да ништа нисте ни урадили. Ако дођете на неки шалтер и нико вас не препозна, питање jе да ли сте ви добро радили своj посао. А, популарност, како кажете, више бих дефинисао као познатост. Jер, популарност jе тренутна, траjе годину, двиjе… Знам глумце коjи су били мега популарни, па то прође. Но, кад вас знаjу, препознаjу, и то траjе jако дуго, то jе знак да сте добро радили. И то онда осjетите, гдjе год да идете. Рецимо, jа волим да идем на пиjацу, и то тамо осjетим. Познатост jе верификациjа вашег рада у позоришту, на телевизиjи и филму.
• Све што се дешава у друштву, „прелива се“ на умjетност. Како умjетник може избjећи притисак и jавног мњења и политике? Како остати своj?
- Глума jе свакодневна борба за истину. Тумачећи неку улогу, био он позитивац или негативац, ви тражите његов став, оправдавате га, тражите његов угао гледања, његову истину. Глуму jе тешко дефинисати у jедноj реченици. А, глумац може пуно да уради управо захваљуjући популарности и познатости. На краjу, то све пада у воду када отворите ове таблоиде, па читате ко се с ким вjерио и слично.
Припадност одређеноj политици или идеологији ни од кога није направила бољег глумца. Глумац свако вече излази на сцену. И то jе краjња демократиjа, jер се на сцени све види. А, да ли jе припадник овог или оног режима, од тога глумац неће ништа направити боље на сцени.
• Често се с ностлагиjом прича о прошлом времену. Да ли се и Вама то дешава? О чему се данас може причати с оптимизмом, надом?
– Можда можете бити носталгични за младошћу, или што сам живио у jедноj прекрасноj земљи коjа се звала Jугославиjа, а коjа сада не постоjи. И не видим да нам jе много боље, нама разнима. Могло jе то да се растави на неки цивилизованиjи начин али, свикнућемо се, нарочито они коjи су млади, на таj регион, а не на то што jе била она земља. Можда бих могао да се називам jугоносталгичаром.
Не знам коjи оптмизам, требало би нам jош два, три броjа… Ако сваки дан слушате неку лаж, лаж, лаж, као ми овдjе, онда почнете да се навикавате на те лажи, и то jе страшно. И морате пазити да jе не прихватите као истину.
• Што бисте пожељели нашим читаоцима у Новоj 2022. години, с обзиром на то што кажете да jе остало мало простора за оптимизам?
– С мог аспекта и година коjе имам, свим људима желим да сачуваjу своjе здравље. Да буду здрави. Да не подлиjежу лажним обећањима. Да иду да гласаjу. Да размисле кад иду да гласаjу. Не да кажу нећу да гласам, остаћу код куће. Да размисле, да остану потпуно здрави и остану потпуно ментално чисти.
Живана JАЊУШЕВИЋ
