За наше прилике прилично неуобичаjена поставка може се погледати још који дан у просториjама Културног центра "201 Engaging Space" у Подгорици (Ул. краља Николе 10). Риjеч jе о поставци мултимедиjалног ликовног умjетника Игора Хусага, насловљеноj "Devoid". Изложбу jе отворила Ана Jанковић, креаторка КЦ "201 Engaging Space". Иначе, ово jе прва изложба у овом простору, у коjем су досад одржавани други културни и умjетнички програми.

Поставку "Devoid" чине Хусагови дигитални видео-радови, скулптуре израђене уз помоћ 3Д штампача, као и "слике" – дигитални принтови. Кроз радове, експериментишући са могућностима савремене дигиталне технике, Хусаг приказује процjеп коjи jе настао између два свиjета у коjима живимо - оном опипљивом, физичком, и оном другом пикселизованом, онлаjн, виртуелном свиjету. То прожима своjим личним и непосредним искуствима доживљеним током досадашњег рада код нас и у Азиjи.

– Риjеч "devoid" у преводу значи бити лишен нечега, бити ван конекциjе с нечим. Ово jе рефлексиjа моjих размишљања о реалном свиjету, овдjе, коjи jе условљен нашим понашањем на друштвеним и дигиталним мрежама, путем медиjа, домаћих и свjетских, као и свим стварима коjе иду данас "преко жице". А, та жица, коjа би требало да нас спаjа, у ствари нас отуђуjе, раздваjа. И чак и када нас спаjа, то често постаје девиjантан споj, jер у контакту с приjатељима и вољенима, понекад губимо конекциjу, то буде лоша веза, и ти моменти, таj jаз између та два свиjета у коме се налазимо, а опет, преко фотографиjе и звука, с другим људима, не само да успостављамо конекциjу већ их и доживљавамо – каже Хусаг.

Досад је неке радове обjављивао на различитим мрежама и платформама, како би их приказао што широj публици. Новина у његовом раду, каже, jесте 3Д анимациjа и 3Д скулптуре.

Умjетник наводи да су његове 3Д скулптуре рефлексиjа свjетског тржишта, односно онога што се тражи и што се купуjе. "Оно што се купуjе, и што се тражи, уjедно обликуjе то тржиште, а не само понуда на њему", додаjе Хусаг.

На наше питање, колико jе потрошачки менталитет, потрошачки систем и дух, потиснуо духовност, не само код нас, већ и у Азиjи, и то нарочито у земљама коjе су наглашено техничко-технолошки развиjене, Хусаг каже:

– То jе чињеница коjа jе заиста оставила дубок утисак на мене. На изложби приказуjем и нека моjа искуства доживљена у Шангаjу, оживљавам нека дешавања коjа се сада слиjежу, а покушавам и да анализирам на коjи начин се тамо и овдjе доживљава дизаjн. Код нас jе дизаjн на нижем нивоу. Тамо jе пак дизаjн усмjерен ка друштву, ка заjедници. Наравно, и тамо постоjи комерциjална вариjанта дизаjна, али, исто тако имате дизаjнерски израз, радове на изложбама коjи су нама често несхватљиви у првом сусрету с тим – каже Хусаг.

Но, упркос разликама постоjи и нешто што нас спаjа.

– Када гледамо, ми jесмо у много тачака заиста различити, раздваjа нас толико да се не можемо препознати. Но, када се фокусираш на оно у чему смо исти, видиш да смо сви jедно, и овдjе и на другом краjу планете. Jер постоjе ствари коjе нас спаjаjу, коjе су универзалне. И то се наjчешће испољава кроз свакодневне циклусе и ритуале. У сржи, разлике су секундарна ствар, небитне су – каже Хусаг.

Ж.J.