Виjест о смрти глумачког барда Милана Ланета Гутовића синоћ jе за кратко вриjеме одjекнула регионом старе Jугославиjе и шире, и растужила многе поклонике његовог стваралаштва који су га завољели у филмском и телевизијском лику Срећка Шојића, Драгослава Јаковљевића, Огњена Лепшановића, Пустолова... 

Био jе и незаборавни Камиj Шандебиз у оригиналноj подјели представе "Буба у уху". Посљедњу улогу у Jугословенском драмском позоришту, лик Василиjа Шопаловића, одиграо jе у представи "Путуjуће позориште Шопаловић" Љубомира Симовића у режиjи Jагоша Марковића.

Волио је да гостује у Црној Гори и то је изјавио у једном од бројних интервјуа за "Дан", када је у подгоричком КИЦ-у играо у комаду "Укра­ђе­на личнос`".

– Има мо­јих ко­ле­га ко­ји ни­су ов­дје игра­ли де­це­ни­ја­ма, а не­ки ни­су ни­кад игра­ли. А ја, во­лим да до­ђем у Цр­ну Го­ру, не са­мо за­то што сте мо­ји, већ од свих тих ре­пу­бли­ка ко­је су оста­ле ван ма­ти­це ко­ја се зва­ла Ју­го­сла­ви­ја, осје­ћам нај­ве­ће за­до­вољ­ство ка­да до­ђем ов­дје. Ни­је то са­мо за­до­вољ­ство што сам до­шао ку­ћи, не­го је у пи­та­њу и лич­но осје­ћа­ње ко­је ни­је ве­за­но са­мо за дом, не­го за вас ко­ји сте мо­ји зе­мља­ци, и осје­ћам Цр­но­гор­це као при­ја­те­ље – рекао је Гу­то­вић том приликом за "Дан".

Књижевник Ђорђе Сибиновић је опроштајући се од Гутовића, између осталог, записао:

"Постоје они који свој свијет граде од туђих ствари да у њему остану, опстану, обитавају и да у њему са озарењем скончају. Такав је био Лане Гутовић. Онај који је знао све, могао све и хтио све за нас, онај који је једноставно живио да би непогрешиво показао запретеност наших душа, слабости наших карактера и недокучивост висина до којих се можемо винути. Не стигнемо ни да изговоримо цијело Лане, а смијех запосједа нашу душу и лице претвара у раскошну непоновљивост радости постојања..."

У интервјуу за Дан Гутовић је гоборио да су његове колеге вр­ло ри­јет­ко има­ле при­ли­ке да по­ка­жу сво­је глу­мач­ке квалите­те, а ко­ји би им обез­бје­ђи­ва­ли ста­тус про­фе­со­ра.

- Они ни­су по­ка­за­ли сво­је умјет­нич­ке ква­ли­те­те ко­ји би им омо­гу­ћа­вао да по­ка­жу ста­тус глум­ца, и ци­је­лог свог жи­во­та они су жи­вје­ли ту гро­зну суд­би­ну. Ту гро­зну суд­би­ну ло­шег глум­ца. Пи­там вас, ка­ко они успи­је­ва­ју, ти ма­хом ло­ши глум­ци, ка­ко они успи­је­ва­ју да мир­но под­не­су то да узму суд­би­ну ва­шег дје­те­та и зна­ју ње­го­ву бу­дућ­ност, јер зна­ју да им не мо­гу пре­ни­је­ти ни­шта. Јер не­ма­ју зна­ње, а да га има­ју вје­ро­ват­но би га да­ли. На то пи­та­ње ни­кад ни­сам од­го­во­рио и за­то ни­кад ни­сам по­стао ни­ка­кав на­став­ник ни­ти про­фе­сор на глу­ми" – рекао је Лане Гу­то­вић у разговору за "Дан".